СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 44
(1) За крај, за оне који ће се изменити, псалам синова Корејевих, за поуку, песма о Љубљеноме.
Садржај
Ову песму Давид приноси Љубљеноме, односно Христу, Који је дошао у последње дане и савршио промену, тј. прелазак од идолослужења ка богопоштовању. Помиње и синове Корејеве, и у њиховим ликовима указује на апостоле. Неопходно је да све то разумемо, због чега је у натпису и речено: за поуку.
(2) Изрече срце моје Реч добру. То Отац каже о Сину, јер се Бог рађа од Бога. Говорићу ја дела моја Цару. И као што се, без обзира на то што је као Бог (истовремено) и Цар, каже да ће се након оваплоћења зацарити, тако се, опет, икономијски (по домостроју) каже да као човек (тј. по човечијој природи) чује ствари које као Бог зна по природи. Језик је мој трска (перо) писара брзописца. Реч коју је изрекао Он назива и Својим језиком. Трском (пером) писара брзописца назван је зато што се, ако Он нешто каже, то истог часа и извршава, као на пример: Хоћу, очисти се. И одмах се очисти од губе своје (Мт. 8; 3) и Момче, теби Говорим, устани (Лк. 7; 14) и младић је одмах васкрсао, као и следеће: Реч сажету сатвори Господ по читавој васељени (Иса. 10; 23 – према Септуагинти).
(3) Красан си лепотом већма од синова људских. Превасходство доброг (благог) Духа може се видети и из онога, што је речено код Јована: Закон се даде преко Мојсеја, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа (Јн. 1; 17). Прекрасна је и Мојсејева трска, којом је ради нас написан Закон, наш васпитач, али она није таква да би њоме наша имена била записана на небесима. Благодат тече из уста Твојих. Уистину је сладак глас нашег Господа када каже: Ја дођох да живот имају и да Га имају у изобиљу (Јн. 10; 10) и Ја сам хлеб који сиђе с неба (Јн. 6; 41) и даје живот свету (Јн. 6; 33).
(4) Припаши мач Свој о бедра Своја, Силни, Подстиче Јединородног да војује за нас, а затим, будући да је, поменувши мач, употребио ратнички израз, помиње и бедра. Он, као Бог, не носи видљиви мач; Он је силан, односно, Он је Господ над војскама, и то Му припада по природи. Он је и прекрасан за оне, који су у стању да познају Његов долазак (Његово оваплоћење) и да разумеју Његову надземаљску лепоту. Мач на бедрима носи као претњу неверујућима и противничким (демонским) пуковима. Псалам о неверујућима каже: Ако се не обратите, мач Свој наоштриће (Пс. 7; 13).
(5) Красотом твојом и лепотом Твојом. Красота и лепота Наоружаног је Његово божанство и превасходство над васцелом творевином. И затегни,[1] и напредуј, и царуј. Затегни, каже, лук Свој, напредуј у онима које си оправдао и над којима царујеш, избавивши их од мучитеља. Показује да је ово духовна победа јер, поменувши оружје, помиње и кроткост, а кротком је својствено да онима, који су га увредили, опрашта и оно што су учинили против њега самог. Водиће Те чудесно десница Tвoja. Будући да је поменуо мач, сада, како и доликује, помиње и десницу. Десница Његова су прави судови, посредством којих је избегао приступање (насртај, напад, грч. η προσβολη) греха.
(6) Стреле су Tвoje изоштрене, Силни. Стрелама назива свете апостоле, који су задавали одлучујуће ударце у само срце непријатеља Цара над царевима. Те исте стреле, које су духовне непријатеље погађале у срце, биле су у стању да поднебесје покоре под ноге Христове и да га приклоне јарму царства Његовог. У пренесеном смислу, ови стихови значе следеће: стреле су Твоје наоштрене, Силни, и управљене у срца Царевих непријатеља.
(7) Престо је Tвoj, Боже, у век века. Они које су апостоли призвали исповедају божанство Јединородног и кажу: Престоје Tвoj, Боже, у векове века, скиптар је правоте (грч. η ευθυτης) скиптар царства Твога. Правота у божанственом Писму означава правду. Каже, дакле, да они који припадају царству Христовом морају да науче да корачају путем правде.
(8) Заволео си правду и омрзнуо безакоње. Будући да је човечија природа претрпела измену, да је напустила правду и заволела безакоње, Јединородни је постао човек да би је (човечију природу) у Самоме Себи исправио и да би заволела правду и омрзнула безакоње. То је и био разлог Његовог очовечења и због тога се каже: Тога ради помаза Те, Боже. Због чега, заправо? Да би се обрадовали они, који су постали Твоји причасници (заједничари), будући да су се научили да у Теби љубе правду и да мрзе безакоње. Тога ради помаза Те, Боже, Бог Твој. Због тога Те, каже, намазао уљем, Боже, Бог Твој, јер помаза значи намаза уљем. Тумачење овог места присаједињује се горенаведеном: Заволео си правду.
(9) Измирна и алој (балзам, грч. η στακτη) и касија са одеће Твоје (миришу). Под одећом Јединородног могле би се подразумевати Његове силе, величанственост и слава, према оном што је речено: Господ се зацари, у лепоту се обуче, обуче се Господ у силу и препојаса се (Пс. 92; 1). Те Његове величанственост и слава постале су за нас миомирисне као тамјан, сагласно с оним што је речено на другом месту: Име је Твоје миро изливено (Песма 1; 2) и Похитаћу ка мирису мпра Твога (Песма 1; 4 – према Септуагинти). Алој (балзам) је најпрефињенији облик измирне, јер ако се иситни ово миомирисно вештаство, сва влага која постоји у њему издваја се у алој (балзам), а густина се назива измирном. Касија је најпрефињенија и миомирисна корица, која облаже изданке дрвећа. Из дворова од слоноваче, собом Те веселе. Дворови су скупоцени домови или храмови. Каже се да су од слоноваче зато што су као исклесани и веома лепи. Царевима (10) се називају свети апостоли који царују заједно са Христом, а кћери царева су душе које су они препородили у богопознању и које су, Богу у част, своја срца учиниле преукрашеним храмовима, каквима се Он весели. Због тога, Псалмопојац као да каже: „Радуј се, Владико, дворовима од слоноваче, које су Теби у част приуготовиле кћери царева.“
(10) Предста Царица Теби с десне стране, у одећи позлаћеној. Царица је Црква, као невеста заручена за великог Цара. Стајање с десне стране означава част какве ће се удостојити у будућем веку, док је позлаћена одећа њена вера, нада и љубав. Она, међутим, има и другу, још блиставију одећу, а то је Сам Христос, јер је речено: Који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте (Гал. 3; 27).
(11) Чуј, кћери, и види. И ова реч је упућена Цркви. И заборави народ твој, и дом оца твога. Нико не може чисто да приступи вери Христовој уколико не заборави своја претходна рђава дела. Људи Цркве су некадашњи идолослужитељи, док су дом њеног оца мудраци овога века у којима, као у својим домовима, обитава сатана.
(13) И кћи Тирова (доћи ће) с даровима. Призивањем једног народа (мислим на Тиране,)[2] означава се призивање свих незнабожаца. Таране је поменуо зато, што су они више од осталих били противници иобожног живљења. Лицу Твоме помолиће се богаташи народни. То каже благовестећи самим царевима и кнежевима: поклоните се Цркви или њеном Господу.
(14) Сва је слава кћери цареве унутра, ресама је златним огрнута. Речју „унутра“ означава се благочешће, јер су украси Цркве духовни; ресама се називају разни видови врлине.
(15) Приведоше се Цару девојке за њом. То је слично реченоме: Бићемо заједно с њима узнесени на облацима, у сретење Господу у ваздуху (1. Сол. 4; 17). Именом девојке поново се означава Црква: Јер вас обручих мужу јединоме, да девојку чисту приведем Христу (2. Кор. 11; 2). Друге њене привешће се Теби, јер је девствености блиско уздржање. Због тога ће и све оне душе, које се буду уздржавале од рђавих дела, такође бити приведене, а када их буду привели, радоваће се и веселити.
(16) Увешће се у храм Царев, тј. у храм небески.
(17) Уместо отаца Твојих биће синови Твоји. Пошто је рекао: Заборави оца свога, сада каже: уместо твојих пређашњих отаца, тј. учитеља, имаћеш синове. Синовима назива или свете апостоле, према ономе што је рекао Господ: Синови ваши чијом их помоћи изгоне (Лк. 11; 19), или оне црквене настојатеље (вође) који су били синови Цркве и које је Господ поставио за кнежеве по читавој земљи, према ономе што је речено: Идите и научите све народе (Мт. 28; 19).
Поставићеш их за кнезове по свој земљи (18) Спомињаћу Име Твоје у свакоме нараштају u нараштају, односно посредством божанственог Писма, јер се у свештеним Писмима помиње Име Божије.
(18) Тога paдu народи ће Те исповедати и славити до века и у век века, посредством проповеди. Ова реч је упућена Христу, јер проповедници Писма помињу чудеса Божија која је Господ творио у древна времена и којима уче будуће нараштаје.
НАПОМЕНЕ:
- У српском преводу: И јачај…, прим. прев.
- Становници богатог феничанског града Тира, прим. прев.