СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 37
(1) Псалам Давидов, за сећање, о суботи
Садржај
Давид је овај псалам испевао сећајући се несреће која га је мучила, а којој је био изложен због греха. Осим тога, моли се Богу за себе да му подари суботовање, односно починак од несрећа.
(2) Господе, немој ме јарошћу Твојом карати, нити ме Гневом Твојим казнити. Јарошћу и Гневом Божијим називају се демони који служе за кажњавање и силе које служе за освету. На тај начин, он се моли да не буде кажњен посредством злих сила и послања гневних ангела, него посредством спасоносних речи. Господ нас кажњава зато, да бисмо се сећали врлине. Свети (Давид) се не одриче карања и кажњавања, него карања и кажњавања у гневу и јарости.
(3) Јер стреле Твоје забодоше се у мене. Стрелама назива силе кажњавања. И спустио cu на ме руку Твоју. Дотакла ме је, каже, Твоја рука, која ме кажњава за грех.
(4) Нема исцелења телу моме од лица гнева Твога. Кад ме сустигао Твој гнев, ослабило је и моје тело. Нема мира у костима мојим од лица гнева Твога. Изнемогла је сила моје душе, а разлог те слабости је грех.
(5) Јер безакоња моја превазиђоше главу моју. Срушила ме је, каже, тежина греховног бремена. Мучи ме злосмрадије оних загнојених рана које сам понео на себи кад сам одбацио разборитост и узревновао на безумљу. Због тога сам лишен сваке радости и непрестано јадикујем, збуњујем се и не налазим начина да жалост претворим у радост. Као бреме тешко оптеретише ме. Најтежима назива снажне прекоре савести, који га доводе до очајања.
(6) Усмрдише се и загнојише ране моје, јер је сваки грех гнусан и смрадан, и кад душа не би пала у безумље, не би ни претрпела грех. Из овога упознајемо својство греха. Какво је то својство? Својство да нам се грехови дешавају услед безумља.
(7) Сав дан постиђен ходих. То се мора понављати онима, који се много смеју и веселе.
(8) Јер се слабине моје испунише поругама, зато што сам видео како ми се изругују моји непријатељи. Под тим подразумева духовне непријатеље.
(9) Злостављан бих и унижен веома. Од те жеље, каже, пожњео сам то да сам пао на земљу и непрестано јадиковао услед тегобних патњи срца. Због тога сам, изменивши делање жеље, учинио да она служи Божијој вољи, јер Псалмопојац додаје: Риках од уздаха срца мојега. Бичујући савест, приморао је своје срце на честе уздахе.
(10) Уздисање моје од Тебе се не сакри. Нека ми се пред Тобом урачуна и моја жеља да Ти принесем покајање. Ма колико да је у мени жеља, желим да се спасем. А шта је жеља Христова? Да за нас саврши Пасху (в. Лк. 22; 15).
(11) Срце моје смути се, остави ме снага моја. Срцем назива разум. И светлост очију мојих и она није са мном. Светлост очију је Дух, који је заблистао очима његовог ума.
(12) Пријатељи моји и ближњи спрам мене дођоше и сташе. Кад сам био поражен, они су ми се супротставили. То говори о Авесалому и Ахитофелу.
(13) И најближи моји на одстојању стадоше, јер су га ангели, који су му у свему помагали, напустили због греха. Можда се свете силе удаљују у време искушења због испитивања или пак због кажњавања искушаванога. Тражитељи душе моје ужурбаше се. Вероватно је да су онда, кад су га напустили ангели, демони почели снажније да га нападају. И који ми искаху зла говорише погубне ствари, тј. говорили су један другоме, припремајући ми замке.
(14) А ја као глух не слушах, итд. Док су они то говорили, чинило се да не слушам и не говорим, јер ми је грех одузео одважност.
(16) Јер у Тебе се, Господе, поуздах. (17) Јер рекох: Да ми се не порадују непријатељи моји. У таквом мноштву несрећа имао сам, каже, једну наду у спасење – ону помоћ коју ћеш ми Ти указати.
Иуспотицању ногу мојих бише нада мном велеречиви. Грех, који је поколебао моје ноге, дао им је повод да се узохоле нада мном.
(18) А ја сам на ударце спреман, и бол је мој стално преда мном. Исповеда да спремно прихвата казну која га управља на добар пут.
(19) Јер безакоње моје ја ћу објавити, и бринућу се за грехе своје. Због тога и бивам самоме себи тужитељ, и свим силама настојим да оздравим.
(20) А непријатељи моји уживају, и осилише се нада мном. Иако, каже, нисам неосетљив за грех него се, напротив, стално бринем због њега, ипак видим да се моји непријатељи укрепљују. Ти непријатељи, које ничим нисам увредио, који ме окривљују за грех и претварају га у изговор да се побуне против мене, почели су да ме прогоне, говорећи да праведно поступају. Ја сам им постао мрзак као мртвац. Због тога Те молим, Господе: не удаљуј се од мене, него ми похитај у помоћ (ст. 22-23).