СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

 

Псалам 35
(1) За крај, слуге Господњег Давида
 
Садржај
 
Овај псалам у себи садржи оптуживање јеврејског народа за гордост и разобличење његове злобе, а такође и псалмопојање у славу праведних судова Божијих, каквима је Бог саздао поднебесје; осим тога, садржи и благодарење Оцу за доброчинства, откривена у Исусу, а поред свега тога и молитву која чува од падања у гордост.
(2) Говори безаконик грешећи у себи. Одгајени у злу помишља да нико не види скривене замисли његове душе. Речено је: говори уместо „мисли“ или „претпоставља“. Узрок такве безосећајности налази се у њему самом, јер нема страха пред свевидећим Владиком. Нема страха Божијег пред очима његовим. Једном одлучивши да преступи закон, удаљује страх Божији од својих очију, јер страхом Божији сваки човек уздржава себе од рђавога.
(3) Јер обману пред Њим. Он добровољно остаје у овом незнању, не намеравајући да преиспита своја дела и да омрзне на зло које је учинио: Да призна безакоње своје и да омрзне (на њега). Не помишља на то да ће Бог пронаћи (открити) његов грех и да ће, откривши га, омрзнути и грех и онога који је сагрешио.
(4) Речи уста његових су безакоње и лаж. Безакоња су у оним поругама какве су изговарали Христу, а лаж је у томе што су намеравали да Му поставе замку, приступајући Му ласкавим речима. Не хтеде да се опамети да чини добро, добровољно се удаљивши од тога да чини добро.
(5) Безакоње смисли на постељи cвojoj, иђаше сваким путем рђавим. Представља истрајност (досл. неуморност) Јевреја у смишљању зла против Христа. А на зло никад не негодова, тј. нису омрзнули на зло.
(6) Господе, на небу је милост. Tвoja. Показује да су милошћу Божијом саздана и небеска суштаства, тј. словесне силе.
И истина Tвoja до облака. (7) Правда је твоја као Горе Божије. Ти си показао да су истинита и непроменљива обећања која су изрекли пророци, јер небеса означавају пророке. Ти си показао да су она истинита тиме, што си открио толико мноштво правде, да се она уподобљује горама Божијим. Судови су Tвoju бездан многи. Будући да је у Теби толико истине и правде, не знам због чега си тако дуготрпељив? Судови су Твоји толико недоступни зрењу, колико и бездан. И као што је његова дубина несагледива за људе, тако је недостижно и разумевање Твојих судова. Људе и животиње спасићеш, Господе. Говорећи о два народа: Бог затвори све у непокорности, да све помилује, апостол (Павле) је додао: јер су неиспитиви судови Његови (Рим. 11; 32,33). Нешто слично речено је и овде. Псалмопојац је намеравао да приповеда о два народа, која означавају људи и животиње: људи означавају Израиљце, као оне, који су научени Законом и који знају шта је добро (в. Рим. 2; 18), док животиње, као бесловесне, означавају незнабошце. Јевреји, који су у тајности научени Законом и пророцима, били су одбачени, док су незнабошци, који никада за њих нису чули, били прихваћени. Самим тим он је унапред рекао: Судови су Твоји бездан многи. Осим тога, људима назива оне, који су сачували достојанство ума, а животињама оне, који су се приклонили земљи и хране се земаљским мудровањем. Због тога на спасење није призвао само праведне, него и грешне.
(8) Синови људски под окриљем крила Твојих надаће се, тј. Тебе ће имати за покровитеља и помоћника еванђелске речи.
(9) Опиће се од обиља дома Твога, и потоком сладости Твоје напојићеш их. Поток сладости је Христос, према ономе што је речено: Ја ћу као реку довести к њему мир и славу народа (Иса. 66; 12). Он је, међутим, и извор живота, и Светлост од Светлости.
(12) Да ми не дође нога охола. Моли да буде слободан од страсти. И рука грешника да ме не потресе. Да ме, каже, неко срамно дело не удаљи од стајања пред Тобом.