СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 34
Псалам Давидов
Садржај
Оно што је изложено у овом псалму изговара се у име онога, који је своју наду положио на Бога и који се бори с невидљивом силама, или се пак говори у име апостолског збора. Такође се уводи (помиње) и Сам Христос. Он описује како су Јевреји поступали с Њим у време страдања и тиме оне, који Бога ради трпе непријатељске нападе, поучава трпљењу и постојаности.
(1) Суди, Господе, онима који ми чине неправду, војуј против војујућих на ме. Такве речи доликују апостолима. Под тим подразумева
Јевреје будући да они, немајући у себи мира, подижу буну и устају на Христа, Који је наш мир.
(2) Узми оружје и штит, и устани у помоћ моју. Под оружјем, штитом и мачем подразумева силе казни, које Господ шаље у помоћ праведнима.
(3) Реци души мојој: Ја сам спасење твоје. Молим Те да то кажеш мојој души, односно, да јој кажеш да ћеш Ти бити њен помоћник.
(4) Нека се поврате натраг. Ако се врате натраг они, који од врлине иду ка пороку, учињено им је добро дело.
(8) Нека му дође замка коју не зна, и гвожђа која мени прикри нека њега ухвате, и нека сам у исту замку падне. Замке су се окренуле на главе лукавих; они, који су ловили на смрт, сами бивају уловљени и предају се смрти.
(9) А душа моја обрадоваће се Господу. Дакле, они што су припремили замку и смислили погубну намеру против нашег заједничког Спаситеља Христа, биће кажњени што су Му се изругивали, према ономе што смо недавно рекли. Међутим, моја душа ће свагда бити изван сваке опасности, непрестано се радујући у Богу и веселећи се због спасења Његовог.
(11) Усташе на мене сведоци неправедни, оно што не знађах питаху ме. Од овог стиха уводи се Христос, Којег су лажним сведочењима оптужили пред архијерејским судом.
(12) Узвратише ми зла за добра, и бесплодност учинише души мојој. То каже због тога, што су се они показали као недостојни да буду названи чедима Божијим. То је најбоље открио Сам Спаситељ, говорећи нешто слично овоме: Колико пута хтедох да саберем чеда твоја (Мт.23;37)!
(13) А ја, кад ми они досађиваху, одевах се у врећу. Толико је жалио због њихове пропасти да је јадиковао, туговао, плакао и молио се због њиховог греха. И постом смиривах душу моју. Као доказ Свог човештва, није се одрекао поста. И молитва моја у недра моја вратиће се. Тиме се можда изражава истрајавање Јевреја у греху. Они, каже, (од молитве) нису имали никакве користи, јер својим крајњим незнањем као да су одвратили молитву од себе.
(14) Као ближњему, као брату нашем, тако угађах. Трудио сам се да им, као пријатељима и браћи, учиним добра дела, јер сам желео да их исцелим. Због тога сам и плакао због њих.
(15) А они против мене веселише се и окупише. Том платом су ми, каже, узвратили зато што сам патио због њих. Сабраше на ме ударце, и не знадох (зашто). Задавали су ми ране а Ја у Себи нисам налазио никакву кривицу, нити сам за њу знао. Раздељују ме, и не бише ганути (да престану). Подели се мноштво, као што каже еванђелиста Лука (Дела ап. 14; 4); једни Га називају благим, а други лукавим. И кад се то догађало, није их гануло нити су разумели против кога све то чине. Он то не говори зато што жели да осуди, него зато што жели да помогне. Када ћеш се, каже, Ти јавити, и помоћи ономе који трпи неправде?
(17) Поврати душу моју од злодејства њиховог. Он, тј. Христос, страда и све то чини ради нашег спасења, јер је ради нас сишао и оваплотио се.
Од лавова јединородну (јединицу) моју. Лавовима назива или лукаве противничке силе, које само што нису рикале на Христа или, можда, саме јеврејске вође, будући да се они тако помињу, говорећи речима пророка: Наследство моје поста ми као лав у шуми, пусти Глас свој на мене, зато ми омрзну (Јер. 12; 8). Своју душу назива јединородном (јединицом), употребивши реч јединородна (јединица) уместо љубљена, зато што се јединородно (једино) дете увек више воли.
(19) Који ме мрзе узалуд и који намигују очима, тј. смишљају лукавство.
(20) Јер мени говорише мирне (ствари), а с гневом лукавства замишљаху, говорећи: Учитељу благи (Мт. 19; 16) и знамо да си истинит и путу Божијему заиста учиш, и не обазиреш се ни на кога, јер не гледаш ко је ко од људи (Мт. 22; 16).
(21) И раширише на ме уста своја. Под тим подразумева хуле, које су изговорене под крстом. И рекоше: добро! добро! видеше очи наше. Као да се по њиховој жељи извршило то дело, и Христос је прикован за крст. То чине они, који се радују патњи праведника.
(22) Видео си, Господе, не прећути; Господе, не одступи од мене. Јединородни Логос Божији, Који је постао човек не престајући да буде Бог, моли Оца судију због увреде коју су нам нанели демони и моли да се развеје охолост гордељиваца. Они ће тада бити постиђени а други ће се обрадовати, приносећи благодарење за спасење.