СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 32
Псалам Давидов, код Јевреја ненатписан
Садржај
У овом псалму поучава оне, који су већ поверовали у Христа, да величају (хвале) свог Владику, истовремено им откривајући превасходство Његове силе, односно, открива им да Он све избавља, да је Он Господ, да уништава лукаве и да растура њихове савете, али и да спасава оне, што се у Њега уздају.
(1) Радујте се, праведни у Господу.
(2) Са псалтиром десетоструним псалмопојте Њему. Десетоструним псалтиром назива тело, зато што оно има пет чувстава (чула) и пет душевних делања, будући да се у сваком чувству пројављује особито (њему својствено) душевно делање.
(3) Певајте Му песму нову. Јасно каже да је Мојсејев закон дошао до краја.
(4) Јер је права реч Господња, тј. еванђелска реч. Сва дела Његова су у вери. Мора се веровати ономе, што је Он богодолично савршио.
(5) Љуби милостињу и суд (Господ). То захтева од оних, који верују у Њега. Због тога љуби милост према покајницима, али љуби и суд над непокајанима. Слично овоме, и Исаија каже Богу: Милост је Твоја на мерилима (Иса. 28; 17 – према Септуагинти), јер Он и милостињу даје са судом, размеравајући теразијама и бројем, сагласно са достојанством свакога. Милости је Господње пуна земља. Почиње да доказује да је Господ Творац васцеле твари а најпре земље, коју је испунио милошћу и која другачије не би ни могла да опстане уколико њоме (милошћу) не би била испуњена. Разумљиво је да се не би одржала ни небеса, а исто тако ни силе њихове, тј. силе божанствене и словесне, уколико их не би подржавао Његов Логос.
(6) Речју Господњом небеса се утврдише. Овде открива учење о Пресветој Тројици. И Духом уста Његових сва сила њихова. Устима Божијим назива Духа Светога, јер су, Њиме говорећи, пророци објављивали: Уста Господња ово изрекоше (Иса. 1; 20).
(7) Сабира као мех воде морске. Дозива морску воду и, као у неком меху, задржава је у облацима, као што је речено и на другом месту: Дозива воде морске и излива их по свој земљи (Амос 5; 8). Полаже у ризнице бездане, тј. запечатио је бездане као у некој ризници да не би, када се излију, потопили копно.
(8) Нека се боји Господа сва земља. Нека земља више не исказује поштовање демонима. Од Њега нека се потресу сви житељи васељене. Нека се људи, који живе у васељени, слушајући о Њему покрену из свог пређашњег стања у којем су служили идолима, и нека се поклоне свом Створитељу.
(9) Јер Он рече, и постадоше; Он заповеди, и саздаше се. Постање (η γενησις) указује на суштаствено у словесним тварима, а стварање (η κτισις) означава њихову промену од лошијег ка бољем: Ако је ко у Христу, нова је твар (2. Кор. 5; 17).
(10) Господ растура савете незнабожаца. Одбацује замисли народа, и одбацује савете кнезова. Васкрснувши у трећи дан, безуспешнима је учинио зле намере свих Јевреја. Догодило се оно, што Он хоће и што остаје у векове.
(11) Мисли срца Његовог (остају) из нараштаја у нараштај. Подразумева оне одлуке које доноси за садашњи и будући век Мисли Божије су одговарајућа устројства, а срце Божије – скривеност суштине (το αποκρυφον της ουσιας).
(12) Блажен је народ којему је Господ – Бог његов. Тим речима блаженима назива оне који верују у Христа.
(13) Са неба погледа Господ. Рекао је: погледа, како неко не би помислио да су Господу непознати дрски подухвати људи.
(14) Из готовог жилишта Свога, тј. из приуготовљеног, украшеног, јер се као жилиште Божије означава небо.
(15) Он који је понаособ саздао срца њихова. Једино Бог познаје људска срца, због чега је и Спаситељ рекао Јеврејима: Зашто ви зло мислите у срцима својим (Мт. 9; 4)?
(18) Гле, очи су Господње на онима који Га се боје. Очима Господњим назива се Његова свевидећа сила, а често и Син и Дух, јер Отац светлости као да је између две Светлости.
(19) Прехраниће их у време Глади, тј. у време прогона, када не буде духовне хране, Сам Господ ће их прехранити Духом Светим.
(20) Душа ће наша стрпљиво чекати Господа. Показује их као пример, као оне који су већ показали уздање у Господа.