СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 30
За крај. Псалам Давидов, иступљења
Садржај
Давид је овај псалам испевао као да се још каје због греха и желећи да га се ослободи. Он, уосталом, као да је већ услишан, узноси благодарење и описује шта му се догађало у време покајања. Реч иступљења (εκστασεως ) не означава ништа друго до сами грех, посредством којег душа као да је иступила из здравоумља. Због тога се није ни надала да ће поново бити прихваћена, него је јасно говорила: (23) А ја рекох у вансебности мојој (у иступљењу своме): Одбачен сам од лица очију Твојих..
(2) На тебе се, Господе, поуздах…
(3) Приклони ми ухо Твоје. Будући да наш вапај не допире до висине, према Свом снисхоћењу приклони Своје ухо ка мени.
(5) Избавићеш ме од замке ове коју ми скрише. Уловили су га они који су смишљали зло против његове душе. Чиме су га уловили? Грехом.
(6) Избавио си ме, Господе, Боже истине. Говори то као онај који је већ услишан.
(7) Омрзнуо си оне који се држе сујетних идола. Сујетом назива све испразности овдашњег живота и, бавећи се њиме, трудимо се над сујетом. За оним, пак, који подржава сујету, следи таштина.
(8) Радоваћу се и веселићу се милости Твојој, када погазим жалост и остале страсти.
(9) И ниси ме предао у руке непријатеља, тј. ниси ме предао непријатељима. Поставио си на ширину ноге моје. Ти си ме ослободио од патње и дао ми спокојство и пространство.
(10) Смути се од јада око моје, душа моја и утроба моја. Као што оком назива ум душе, тако и утробом назива сећање душе у које, као у утробу, полажемо словесну храну. Душа моја и утроба моја. Јаросно и са великим гневом одвратио сам своје око од јеврејског народа.
(11) Јер ишчиле у муци живот мој. Изражава забринутост срца. Оскудица у најнужнијем исцрпела је моје тело, тако да су Совије и Варзелај донели Давиду пшеницу, јечам, брашно, боб, сочиво, мед и још много тога, а такође и ћилиме и постељу. Донели су то и храну за народ, говорећи да народ страда од глади и да је изнемогао од жећи у пустињи (в. 2. Сам. 17). И године моје у уздасима, тј. због несреће сам своје године проводио у уздисању. Изнеможе у сиромаштву снага моја.
Осиромашивши зато што сам због греха био лишен Твоје помоћи, ја сам и изнемогао. И кости моје сатреше се. Костима назива душевне силе.
(12) Од свих непријатеља мојих бејах поруга. Изругивали су ми се, каже, моји непријатељи; познаници су ме се уплашили и побегли од мене кад су ме угледали, јер сам показао велико покајање, исцрпљујући се у врећи и пепелу и дан и ноћ проводећи у сузама. После тога, кад су они побегли, био сам заборављен као да сам уистину мртав и као да сам се уподобио разбијеном сасуду. Израз од свих нема значење „више од свих“, него значи: вређали су ме сви, тј. непријатељи. Тако каже и Акила: постао сам поруга за све непријатеље моје.
(13) Мртав од срца је онај, који је лишен врлина.
(14) Слушах клевету од многих који живе около. Клеветом назива зле намере и каже да су га окружили непријатељи, смишљајући зло против њега. Договараше се да ишчупају душу моју.
(15) А ја се у Тебе, Господе, уздах. Посредством душе (тј. отимајући душу), отимају и срце, јер раздражљивошћу и пожудом умртвљују ум.
(16) У руци је твојој жреб (удео) мој. Иако му непријатељи смишљају зло, договарајући се да му ишчупају душу, мој жреб (мој удео) се чува у Твојим рукама и у своје време Ти ћеш ми их (непријатеље) предати, јер се уздам у Тебе. Због тога и молим да ме сада избавиш од непријатеља. Иако су се непријатељи окупили и смишљају ми смрт, ја знам да си Ти мој Бог и чувар. Избави ме из руку непријатеља мојих и од оних који ме гоне. Одвратите се од лукавства, каже апостол (Дела ап. 3; 26). Иако те прогони лукавство, односно прогоне те прељуба, користољубље, раздражљивост и гнев, остало, међутим, нека остане иза тебе.
(17) Просветли лице Твоје на слугу Твога, спаси ме милошћу Твојом. Твојим доласком одмах ће се прекратити све што ме жалости. Ако просветлиш лице Своје, то је једини начин да се спасем.
(18) Господе, да се не постидим, јер Тебе призивах. Отуда дознајемо да је велика разлика између греха и безбожништва. Због тога велики Давид моли како да њега самог избави од срамоте изазване грехом, тако и да са срамотом преда смрти оне, који живе у безбожништву.
(19) Нек буду неме усне лажљиве. Молим се да непријатељи занеме. То ће се догодити ако просветлиш лице Своје.
(20) Како је велико мноштво доброте Твоје, Господе. Благодари за оно будуће као да је већ просветљен Светим Духом. За Давида је уобичајено да, изражавајући усхићење, речцу „како“ користи у значењу „веома“. Велика је доброта твоја,какву чуваш и похрањујеш за нас. Израз „коју си сакрио (грч. εκρυψας)[1] употребљен је уместо „сачувао“, као и у стиху: Сакри ме у насељу Своме (Пс. 26; 5). Уместо „сачувао си“, речено је „сакрио си“, јер се оно што је скривено чува. Коју чиниш онима што се уздају у Тебе, тј. учинио си је у одговарајуће време.
(21) Сакрићеш их у скровишту лица Твога. Лице Твоје је покров (οκεπη) за оне, који се у Тебе уздају. Од метежа људскога; покрићеш их под кров од језика свадљивих. Ти ћеш их покрити као покровом, да им не нашкоде они, што се против њих наоружавају речју и да их не улове они, што их нападају самим делом.
(22) Благословен је Господ, јер чудесно показа милост Своју у граду утврђеном. Кроз мене се, каже, прославио Бог: кад су око мене стајале хиљаде непријатеља и покушавали да, као велики град, опколе моју душу, мој Стражар је, оградивши ме бедемом, пројавио Своју чудесну милост.
(23) А ја рекох у вансебности својој: одбачен сам. Кад сам се унизио у вансебности која ми се догодила, кад се јарошћу помути око моје, скрушио сам се као због греха одбачени. Иако сам то рекао, Ти, Човекољупче, ниси одбацио слугу Свога.
(24) Љубите Господа сви преподобни Његови. Доброчинствима која су му учињена упућује речи другима, убеђујући их и призивајући и остале на исповедање. Узвраћа онима који сувише чине охолост. Иако је Господ дуготрпељив према гордима, Он и узвраћа онима који сувише чине охолост.
НАПОМЕНЕ:
- У српском преводу: Коју си припремио.., прим. прев.