СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 29
За крај. Псалам песме обновљења дома, Давидов
До обнављања дома или цркве долази онда кад се, након пропадања нашег старог човека, обнови унутрашњи (човек).
Садржај
Давид је овај псалам испевао након ослобађања од греха, и као да је након покајања обновио своју душу, која је одавно била обитавалиште Духа Светога. Испевао га је и приносећи благодарење (захвалност) због отпуштања греха, молећи се да у будућности буде заштићен од сагрешења. Исто тако, он га другима предаје као поуку да, уколико им се догоди нешто слично, узнесу молитве Богу.
(2) Узвисићу Те, Господе, јер си ме прихватио.
(4) Спасао си ме од оних који силазе у јаму (у гроб). Јамом се назива ад.
(5) Хвалите спомен светиње Његове. Сећајући се човекољубља Божијег, дужни смо да Му узносимо псалмопојања.
(6) Јер је гнев у јарости Његовој, не зато што Он хоће да се гневи, него зато што сваки човек својим сагрешењем навлачи на себе Његов гнев, док је Његова воља живот. Увече ће настанити плач. Тим речима означава благотворност покајања, јер не постоји такво мноштво грехова које покајање не би убрзо преобразило у радост.
(7) А ја рекох у изобиљу моме: нећу се поколебати до века. Објашњава узрок пада. Будући да сам се, каже, у време благостања погордио, био сам и доведен у пометњу. То ми се није догодило зато, што си Ти то навео на мене, него једино зато што си одвратио Своје лице од мене. Дакле, будући да без Твоје силе не можемо ни да стојимо, учини да извршим Твоју вољу и да поново заблиста лепота моје душе. Такву наду (тј. гордост, наду да могу живети без Бога, нап. прев.) имали су и Адам, који је до обмане живео у рају, и цар Језекија, који је победио Асирце, чему јасно поучава Књига дневника, говорећи да се понесе срце царево (2. Дневн. 32; 25).
(9) Теби, Господе, завапићу.
(10) Каква је корист у крви мојој, када будем силазио у пропаст! Моли да га изведе из јаме (из гроба), јер прах Те неће исповедати. Ни за мене ни за друге нема никакве користи од тога што ћу сићи у пропаст. Ти мене лишаваш живота, а други од мене неће добити ни најмање спасење. Ако пак услишиш глас мој и плач преобразиш у радост, опасаћеш ме весељем. За мене ће то бити од велике користи јер ћу Ти се, примивши своју пређашњу славу, обратити у слави а не са нечистом савешћу. Управо то значе речи;
(13) Нећу бити снужден.
(12) Растргао си врећу жалости моје и опасао си ме весељем. Врећом је назвао плач, јер се у време плача обично облачимо у врећу. Врећа означава порок и незнање, пошто се у врећу одлажу длаке јарчева, остављених са леве стране (в. Мт. 25; 33) и младог јарца који се пушта у пустињу (в. 3. Мојс. 16; 10).