Овај псалам у себи садржи предзнање о уделу (судбини) непријатеља, разумљиво већ из онога што је Давид примио од Бога. С исповедањем је сједињено и тражење узгредних добара. Речи пре помазања означавају да је Давид божанственим Духом провидео да ће он, иако помазан за цара, ипак падати у искушења, због чега своја бедра опасује одважношћу и довољно се снажи да би се супротставио опасности.
(1) Господ је просветљење моје и Спаситељ мој, кога ћу се бојати! Имајући поверења у светлост Господњу, савлађује непријатељске силе и каже: Будући Тобом просветљен, презрећу све који војују против мене.
(2) Када се приближују на ме злостављачи. Приближавали су се с надом да ће га погубити, али су сами пострадали од онога, што су се надали да ће учинити.
(4) Да живим у дому Господњем све дане живота мога. Молба је доликовала светитељу и била је достојна да је Бог услиши. Да гледам красоту Господњу. Молим се за то да свагда живим тамо, јер сам тамо задобио спасење.
(5) На стену уздиже ме. Апостол Павле јасно тврди да је стена Христос (в. 1. Кор. 10; 4).
(6) Певаћу и псалмопојаћу Господу. Јасно наговештава служење онога који је ускликнуо: свет, свет, свет.
(7) Услиши, Господе, Глас мој, тј. благодарим Ти за оно што је прошло и молим Те за оно што ће тек уследити.
(11) Законоположи ме, Господе, путем Твојим. Моли се да му буде откривен еванђелски закон, јер је он прави пут.
(12) И слага неправда (саму) себе, тј. изнемогла је неправда од које сам страдао.
(13) Верујем да ћу видети добра Господња у земљи живих, под чим подразумева вишњи (небески) Јерусалим.