СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 150
Алилуја
Тумачење Јефимија Зигабена:
Како примећује св. Јован Златоусти, Давид Књигу псалама завршава благодарењем Богу, поучавајући и нас да Богу благодаримо за свако благостање, али и за сваку несрећу, коју је Њему угодно да нам пошаље, да Му благодаримо и на почетку и на свршетку сваког нашег дела.
(1) Хвалите Бога у светима Његовим. Хвалите и прослављајте Бога у светима Његовим, јер је, према речима св. Златоуста, људском животу подарио такво свето устројство да их је оно од људи учинило ангелима.
Хвалите Га у тврђи силе Његове, тј. хвалите Га због тврђаве, створене Његовом божанственом силом. Под тврђавом се подразумева друго небо (тј. небески свод), које задивљује својом величином и лепотом.
(2) Хвалите Га за многе моћи Његове. Хвалите Га за моћ која се открива творењем безбројних чудеса и којом творевина оглашава и проповеда свемогућство свога Творца.
Хвалите Га по мноштву величанства Његовог, тј. хвалите Га због Његове неизмерне величине, за коју је речено: Величанству Његовом нема краја (Пс. 144; 3).
(3) Хвалите Га уз глас т.рубни, хвалите Га уз псалтир и гусле. (4) Хвалите Га уз бубањ и у хору, хвалите Га уз жице и органе. (5) Хвалите Га уз јасне кимвале, хвалите Га уз кимвале с поклииима. Пророк заповеда Јеврејима да Господа хвале свим музичким средствима, како гласовима, тако и инструментима, док хришћанима заповеда да то чине свим телесним органима: очима, уснама, ушима, рукама и ногама. Ако очи не гледају на непотребно и срамно него на долично и корисно, ако уши не слушају раскалашне речи него оно што је душекорисно, ако уста не изговарају ништа саблажњиво, ако руке нису шкрте, ако се уздржавају од убијања и отимања и ако се пружају ка добрим делима, ако ноге не хитају ка пороцима и ако корачају правим путем, онда ми уистину свим (телесним) органима прослављамо Бога, узносећи му хармоничну, милозвучну песму. Под хором (ст. 4) се подразумева песма, која се певала у хору.
(6) Све што дише нека хвали Господа! Алилуја. Овим речима, цар – пророк подстиче васцели људски род и сваки људски узраст да хвали Бога и да Му благодари. Дисање овде означава душу, а душа подразумева целог човека. Давид, дакле, призива верујуће да хвале Бога у садашњем животу, док ће у будућности васкрсење призвати и неверне да хвале и прослављају Бога, јер ће тада сви, и верни и неверни, савити своја колена пред Богом и хвалити Га.
И ми смо дужни да Бога хвалимо и прослављамо и речју и делом, да Га хвалимо и да Му свагда и за све благодаримо. За нас, разумне људе, хваљење Бога је неопходно дело и свагда се од нас захтева; то је неизбежна дужност, угодна жртва и, како каже св. Златоуст, ангелско служење. Ако то извршимо, ми ћемо без препрека окончати ток овог живота и задобити будућа блага, благодаћу и човекољубљем Господа нашег Исуса Христа, с којим нека је Оцу и Светоме Духу слава, част и поклоњење у векове векова. Амин.