СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 15.
Стилографија (јевр. Miktam = запис на стубу?). Давидов.
Садржај
Пророштво које сада држимо у рукама садржи у себи призивање незнабожаца, оптужбу Израиљаца за непослушност, као и саму тајну васкрсења нашег заједничког Спаситеља, Исуса Христа. Мислим да је управо због тога ова песма и названа стилографијом (записом на стубу), јер пророк Давид као да ју је за своје потомке (тј. за оне који ће доћи после њега) поставио на стуб. Речи песме као да се певају у име Христово, јер нас је таквом разумевању научио (апостол) Петар.
(1) Сачувај ме, Господе, јер се у Тебе поуздах. Као да је на Себе примио заједнички лик васцелог човечанства, упућује реч Богу и Оцу, не више за Себе него за нас и због нас, као да је, по домостроју, и Он један од нас. Због тога Оца назива Господом, као онај који је на Себе примио обличје слуге. Моли да Га сачува због Цркве, која’je Његово тело. И будући да је Црква Његово тело, Он заправо моли за њено очување. Уосталом, то очување се исправно може односити и на Њега Самог.
(2) Рекох Господу: Господ мој јеси Ти. И ово опет доликује обличју слуге, и истовремено указује на оправдање исповедањем у вери. Јер немаш потребе од добара мојих. Добрима овде назива жртве које се приносе по Закону, јер изговара ону реч вере: Зар ћy јести меса јунаца, или ћy крв јарчију пити (Пс. 49; 13)?
(3) Светима који су на земљи Његовој чудесно учини Господ све воље Своје у њима. Светима назива освештане Духом, а земљом Цркву Христову. Речи чудесно учини значе откри, а Своје значи Очеве. Због тога је смисао целе реченице следећи: учинио је да они, који су освештани вером, познају вољу Очеву у њима, тј. у онима који су на земљи Божијој или у Цркви, или у онима, који су на светој земљи, зато што свети, живећи на небесима, иако се још увек налазе на овој земљи, већ пребивају на земљи Његовој. Воље Божије су све оне појединачне врлине које је Бог учинио чудеснима у светима Својим, јер у творењу врлина они имају неку предност у односу на друге људе. Одважност апостола и мученика није истоветна са одважношћу оних који су храбри у нечему другом, нити је целомудреност Јосифова слична целомудрености других људи. Због тога он, будући њима задивљен, осећа своју сопствену слабост, јер му много тога недостаје у поређењу с божанственом силом и божанственом величином. Наиме, чим се у праведницима умноже слабости, они хитају да пред Бога принесу покајање.
(4) Умножише се немоћи њихове кад су служили идолима. Међутим, иако су се умножиле, они нису задржали те немоћи. Немоћи су у њима остале само дотле док их нису познали, јер cвe могу у Христу који им даје моћ (Филипљ. 4; 13). Или, како се чини, то говори о апостолима и о онима, који су поверовали кроз апостоле. У њима су се пројавила чудеса Божија, јер су испунили све Божије заповести. Међутим, умножиле су се њихове немоћи или, другачије речено, умножио се њихов труд, кад је на њих устало мноштво незнабожаца, беседника, војника и царева, а они су, надвладавши све њих, окончали свој пут. Или пак кратковременост и привременост недаћа указује на бесконачни век. После тога (оне) брзо несташе. Иако су били немоћни зато што су првобитно живели у греховима, чим су чули проповед постали су послушни. Управо то значе речи: После тога (оне) брзо нестадоше, односно, пожурише да постану послушни проповеди. Нећу сабрати сабрања њихова од крви (идола). Они, које сабере Христос, морају бити чисти од убиства и крви. Сабирајући саборе састављене од незнабожаца, нећу их сабрати посредством крви, тј. учинићу да Ми не приступе чувајући служење по Закону, него већма приносећи хвалу и бескрвну жртву. Нити ћy споменути имена њихова устима мојим. Више се неће називати идолослужитељима и безбожницима, него званима и изабранима. Некада су добили имена достојна својих дела, и називани су идолослужитељима и многобошцима; сада се више нећу опомињати тих имена, већ ћу их називати побожнима, светима, званима и изабранима.
(5) Господ је удео наслеђа мога и чаше моје. Наслеђем се назива незнабожачко царство и, јасније се изражавајући, као да би рекао: „Незнабошце ми је као наслеђе и удео даровао Отац, Којем сам био послушан чак до смрти; Отац је удео и Мојој Цркви, која је Моје наслеђе. Он је удео и Моје чаше, тј. смрти, јер чаша означава смрт, према ономе што је речено: Ако је могуће, нека Ме мимоиђе чаша oвa (Мт. 26; 39). И Црква је наследила Оца, испунивши Његове заповести. И сама Моја смрт наследила је Оца, према речима оног што је рекао: Наследници Божији и санаследници Христови (Рим. 8; 17).
(6) Ужад моја падоше на најбоље, и наслеђе моје најбоље ми је.[1] Говори о оним ужадима (оковима) љубави, којима је сједињен са Црквом. Она је и најбоља, јер му је угодна.
(7) Благосиљаћу Господа који ме уразумио. Тумачење овог стиха налазимо у Делима апостолским. А још и до ноћи поучише ме бубрези моји. У богонадахнутом Писму, бубрезима се обично називају скривене и дубоко притајене помисли, док ноћ означава оно што је невидљиво.
(8) Провиђах Господа преда мном свагда, јер је с десне стране мени, да не посрнем. У томе се и садржи отворено разобличавање безосећајности Јевреја, јер је и врховни (апостол) Петар у Делима апостолским ово протумачио у вези са Христом (в. Дела ап. 2; 25). Будући да је Христос Бог, Он све утврђује и одржава. Будући да је постао човек, утолико Му доликује да каже да Му је Господ с десне стране да не би посрнуо. У свему се саображавајући (прилагођавајући) мерама човештва (човечије природе), Он се према домостроју не стиди онога што доликује умањењу (грч. κενωσις, досл. пражњење, тј. својевољно умањење, унижење Божанства). Погледај како се наша природа прославила у Христу. Ми, који смо одбачени због Адамовог преступа, приведени смо пред лице Самог Оца, и Он ј.е наш заштитник и наша потпора.
(10) Јер нећеш оставити душу моју у аду. О Њему, који је Живот и Животодавац, према домостроју се каже да ће Га оживети Отац.
Показао си ми путеве живота. Примивши на Себе човечији лик и учинивши се сличним нама, изговара речи које много више доликују нама него Њему, као Богу. Красоте (насладе) суудесници Твојој до краја. То значи да ће се свети наслађивати и радовати, након што оживе у време васкрсења. То наслаћивање и радост, који су нетрулежност (непропадљивост), ми ћемо, кажу они, примити од Христа, Који је и у нама и са десне стране Оца. Да је та реч истинита, показује и следеће место, на којем је речено: Он ће преобразити наше понижено тело, тако да буде саобразно телу славе Његове (Филипљ. 3; 21).
НАПОМЕНЕ:
- У српском преводу: Одмерена (наслеђа) пала су ми најбоља; у савременом руском преводу: Међе моје прођоше по прекрасним местима, прим. прев.