СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 148
Алилуја Агеја и Захарије
(7) Хвалите Господа на земљи, змајеви и сви бездани. Заповедивши небеским чиновима да хвале Господа, Свети Дух то заповеда и чиновима земаљским. Измећу ова три чина – небеског, земаљског и преисподњег, који се поклањају (савијају колено) пред Исусом, небески се подстичу на псалмопојањем оним што је раније речено, а земаљски речима:
(11) Кнежеви и све судије земаљске, (12) момци и девојке. Међутим, пре него што је њих поменуо, обраћа се преисподњој, рекавши: змајеви и сви бездани. И саме душе оних древних дивова, који нису веровали и који су се супротстављали Богу, означава именом „змајеви“. Сво остало мноштво васељене, које је живело у првим нараштајима и било потчињено смрти, савија колена, јер се од ње ослободило кад је сужњима рекао: Оковани, изађите, и ви, који сте у тами, покажите се (Иса. 49; 9). Због тога се и позивају да псалмопоју заједно са њиховим кнежевима и осталим великим људима. Да су и они, неверујући, који су се некад противили Богу, такође били ослобођени, објаснио је Петар, говорећи у Саборним посланицама: Сиђе и проповеда духовима у тамници, а ови некада бијаху непослушни (1. Петр. 3; 1920).
Из тумачења Јефимија Зигабена:
(1) Хвалите Господа са небеса, хвалите Га на висинама. Са првог неба, створеног у почетку, Давид призива ангеле, а са другог, тј. са свода, призива светила и звезде. Из преисподње призива змаја (дракона), а затим и остале звери и животиње, да би окончао призивањем људи. Речи небо и висина означавају једно исто.
(2) Хвалите Га, сви ангели Његови… Давид најпре призива нижи чин ангела, а затим се обраћа и осталим чиновима, које именује као силе. Или, можда, све чинове назива силама и ангелима (весницима), будући да сви они обзнањују и благовесте речи Божије.
Хвалите Га, сунце и месец, хвалите Га све звезде и светлост. Ова небеска тела налазе се на другом небу, тј. на своду. Под сунцем, месецом и звездама треба подразумевати сасуде у које се улива светлост (Теодорит). Или, можда сунце, месец и звезде означавају она светила која су створена четвртог дана, док је светлост она, која је створена првог дана. Како то да они хвале Господа, када немају ни гласа, ни речи, ни језика? Како каже божанствени Златоуст, постоје три начина славословљења: прво се узноси гласом; друго је славословљење које се твори посредством зрења или гледања очима, и у том смислу је речено да небеса казују славу Божију (Пс. 18; 1). Трећи вид славословљења изражава се врлинским животом и добрим делима, јер људи, видевши добра дела, прослављају Оца Који је на небесима. Хвалите Бога, каже Давид, и ви, бесловесна и нежива светила, да би људи, видевши вашу лепоту, положај, служење, постојаност и чврстину, прослављали Онога, Који вас је створио. Нешто слично каже и св. Григорије Богослов, говорећи да све хвали и прославља Бога неизрецивим гласовима.