СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 140
Псалам Давидов
Садржај
И овај псалам је сличан претходном, осим што је поучнији од њега.
(1) Господе, Теби зовем, услиши ме, чуј глас мољења мога када вапим Теби. Вапај, несумњиво, означава напрегнутост (= усресређеност) мисли. Давид каже: Владико, благонаклоно прими моје мољење.
(2) Нека се уздигне молитва моја као кађење пред лице Твоје. Помисли уподобљује миомирисним испарењима, јер су оне истанчане и приносе се Богу искључиво умом. Уздизање руку мојих, жртва вечерња. Дела, која представља у виду руку, уподобљује жртви, јер се чини да она имају већу одважност у поређењу са духовним (мисаоним, умним) приношењем (тј. даром). Каже: жртва вечерња, јер се у добрим делима морамо подвизавати до самог краја.
(3) Постави, Господе, стражу устима мојим, и двер ограде око усана мојих. Будући да зна да је чување језика велико дело, моли Бога да му подари уздржан језик.
(4) Не допусти срце моје у речи лукаве. Тј. не допусти да се мој ум, који је једном добро припремљен, приклони оном противном, и да прихвати безаконите мисли.
(5) Караће ме праведник са милошћу и изобличиће ме. Радо ћу прихватити свако уразумљење које долази од праведнога, док од грешника нећу прихватити ни благослов ни ласкање којим, као јелејем, помазује моју главу.
Јер је још и молитва моја против воље њихове. (6) Расуше се низ камење моћници њихови. Налазећи се поред камења, они ће бити прогутани. Под тим подразумева да ће их Сам Христос збацити у бездан. Чуће речи моје као угодне. Услед предсказане казне, речи моје биће прихваћене као истините и доличне.
(7) Као што се Грумен земље просу по земљи. Раскинули смо све, што је у нама било земно, и Тебе ради толико смо се унизили да је сва наша снага све до ада уништена. То је слично реченоме: Тебе ради усмрћују нас сав дан (Пс. 43; 23).
(8) Јер Теби, Господе, Господе, управих очи моје. Ја се не уздам ни у шта људско и само од Тебе очекујем помоћ, и молим Те да те помоћи не лишиш моју душу. У Тебе се уздах, не одбаци душу моју, тј. не лиши је тог уздања, које имам у Тебе.
(9) Пашће у мрежу своју грешници. Нека, каже, грешници упадну у своју мрежу. А ја остах сам, докле не прођох. Без страха и безбрижно проћи ћу тек онда, кад грешници упадну у своју замку. Ја ћу живети далеко (одвојено, разлучено) од њих, док не окончам свој живот.
Из тумачења Јефимија Зигабена:
(1) Господе, Теби зовем, услиши ме. Ја сам Те призивао, каже, гласом и вапајем срца, распламсаног и прожетог жалошћу, и стога ме услиши. Таквим, мисаоним гласом срца Бога је призивао и Мојсеј и био услишан, иако су његове усне ћутале. Такав глас је из свог срца узнела и целомудрена Ана, жена Елканова, иако се није могао чути глас њених усана. Због тога је, и поред своје неплодности, родила пророка Самуила. Таквим, мисаоним гласом срца, завапио сам Ти и ја, гласом који чују Твоје уши, а не чувственим гласом уста, каквим су се молили и умножавали своја мољења Јевреји, које ниси услишао. Наиме, онај који призива устима чувствено напреже цело своје тело према спољашњем и тако исцрпљује сву своју снагу. Онај, који призива срцем, мисаоно усредсређује сав свој ум и сву своју душу ка унутрашњем и сабира сву своју снагу, због чега и бива достојан да га Бог услиши.
(2) Да се уздигне молитва моја као кађење пред лице Твоје… У древном Божијем храму налазила су се два жртвеника. Један је био златан, а други бакарни. Златни жртвеник је био одређен за паљење тамјана, а други за остале жртве. Према Закону, кађење се припремало од скупоценог и чистог вештаства, због чега је и било угодно пред Богом, како из тог разлога, тако и стога, што је предизображавало ново, благодатно и еванђелско богослужење.