СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 139
За крај, псалам Давидов
(1) Избави ме, Господе, од човека злога. Услед повреде коју су демони нанели људској природи, вапи ка Богу да се освети и да ову повреду обрати на њихову главу. Ово се, међутим, може протумачити и у вези с видљивим (вештаственим, чувственим) непријатељима.
(2) Који смислише неправду у срцу, вас дан спремаху ратове. Они се нису само препуштали рђавим помислима, него су помислима присајединили и дела. Уместо: вас дан, Симах је превео: „сваки дан“.
(6) При стази ми поставише саблазан. Све су то чинили да би ме спречили у ходању путем Божијих заповести. Свезивали су његове ноге ужадима, да би оборили онога, који се утврдио у Богу.
(9) Не предај ме, Господе, од жеље моје грешнику. Желим, Господе, да пожелим спасење. Зато ме не остављај и не допусти да, удаљивши се од ове жеље, будем предат грешнику, тј. ђаволу. Смислише зло против мене; не напусти ме, да се не преузнесу. Моли Бога да га сакрије под покровом Својих крила, одакле нико не може да га уграби и моли за то стога, да непријатељи не би високо мислили о себи, каошто чине у другим случајевима.
(10) Главе (отрова) окружења њиховог. Нека на њих дође оно, што су помишљали, јер ово значе речи: главе окружења њиховог. Глава грешника је – помисао и чувство. Због тога су и почетак и глава свих оних помисли које су смишљали против мене, а исто тако и сви напори које су улагали да би ми нашкодили, достојни да их предају огњу.
(11) Пашће на њих живо угљевље. Ти ћеш их Својим гневом истребити као неким огњем. У несрећама неће издржати. Пашће у несреће и неће их преживети. То се и испунило на Саулу, кад је ратовао са иноплеменицима. Будући прободен мачем, окончао је тамо живот.
(12) Човек језичав неће успети на земљи. Безбожнике очекује вечни огањ, али ни на овој земљи човек језичав неће успети, јер свадљив и склон клеветама човек не може да управља собом чак ни у овоземаљским подухватима, и све квари својом свадљивошћу. Како да се тако грехољубиви људи исправе на путу врлине? Човека неправедног зла ће уловити у пропаст, јер ће га прогутати порок, као нека застарела болест која се угнездила у њему, и то ће бити казна каква је сразмерна његовим делима. Наиме, када порок прождире душу која му се предала, онда то није лакше од било које друге казне.
Из тумачења Јефимија Зигабена:
Теодорит мисли да је Давид овај псалам саставио у време кад га је прогонио Саул, због чега и моли Господа да га избави од њега. Међутим, овим псалмом сама човечија природа моли Бога да је заштити од духовних непријатеља, тј. демона, и да неправду, коју су јој они причинили, обрати на њихову главу.
(1) Избави ме, Господе, од човека злога (неспокојног).., Давид на самом почетку тражи да га Господ избави од злог човека. Злим се овде назива неспокојни, јер зло обеспокојава и мучи онога који га ствара или који га је (зло) присвојио.
(4) Изоштрише језик свој као у змије, отров аспидин је под уснама њиховим. „Зли и неправедни људи изоштрили су своје језике да би испуштали отров лукавих и шкодљивих речи. У њиховим устима налази се злонамерна и душегубна реч, која се уподобљује аспидином отрову, јер позлеђује и погубљује невине. Видиш ли како је зла нарав такве људе претворила у звери, аспиде и змије, не изменивши њихову природу него изопачивши њихово расположење у нечовечност и суровост“, каже св. Јован Златоусти.
(13) Познадох да ће Господ учинити суд сиромасима и правду убогима. Свети Јован Златоусти тумачи: „Иако освета Божија често оклева да узврати за угњетене, које Давид овде назива сиромасима и убогима, он (Давид) каже да добро зна да he Господ неминовно учинити суд и да he се осветити за њих, у овом или у будућем животу. Изговарајући ове речи, Давид с једне стране жели да утеши понижене а са друге да застраши и уразуми угњетаче.“
(14) Прави ће се настанити пред лицем Твојим. Правима овде назива праведне. Праведни ће, каже, свагда бити с Тобом, Господе, тј. они ће Те се непрестано сећати… Правима можда назива и апостоле, а лицем Божијим Христа, као образ суштаства Његовог… Будући да овај псалам помиње будући суд, Христа и апостоле, то је неке преписиваче подстакло да му додају следећи натпис: за крај, псалам Давидов.