СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 133
Песма степеница
(1) Ево сада благосиљајте Господа све слуге Господње.
Садржај
Петнаеста песма заповеда да Бога хвале они, који су у Цркви оглашени и које назива слугама, будући да се још нису удостојили усиновљења.
(2) У ноћима уздигните руке своје ка светињи. Каже да они још обитавају у ноћи, јер се још нису удостојили да буду просветљени Духом Светим.
(3) Благословиће те Господ са Сиона. Каже: са Сиона, јер су највише чезнули за тим именом. Тамо, на Сиону, налазили су се темељи сваке светиње. Затим учи да се на сваком месту призива Господ, говорећи: Који је створио небо и земљу:
Из тумачења Јефимија Зигабена:
(1) Ево сада благосиљајте Господа, све слуге Господње. Давид је овим псалмом окончао петнаест песама усхођења („песама степеница“), закључујући их благодарењем Богу. Овим усхођењем заповеда људима да благодаре Богу – не само због избављења из ропства, безбедног повратка кроз непријатељске земље и повратка у отаџбину, у Јерусалим – него и за избављење од борбе са суседним народима, за снаге које су им подарене за обновљење храма и самог Јерусалима… Благосиљајте Господа, све слуге Господње. Слуга Божији је онај, који је покоран и послушан заповестима Божијим и који служи Богу посредством врлина. Блажени Теодорит каже: „Похвала није својствена свима, него само онима који љубе господарство Божије и који су потпуно предани служењу Господу. Они, који су добили греховне ране, морају да плачу, да проливају сузе и да преклињу Бога за помиловање. Осим тога, под слугама Божијим не подразумевају се само они, који су слуге по учењу, него и они који су слуге по строгости живота.“
Који стојите у храму Господњем, у дворовима дома Бога нашега. Благодарите и прослављајте Бога ви, који стојите у храму Божијем и који улазите у њега почев од овог времена, кад је довршен, кад је добио своју велелепност и кад се у њему врши богослужење. Јевсевије тумачи: „Будући да се у Цркву Христову не сабирају само помазани него и непомазани, приличило је да се они, који су нижи, помену после оних виших. Наиме, оглашени још увек стоје у предворју првог и основног учења. Због тога се и називају слугама, јер се још нису удостојили да, примањем Духа, добију дар усиновљења. Они, каже, стоје у дворовима (предворјима) а не унутра, због чега каже и да живе у ноћи.“ Свети Златоуст у вези с овим стихом каже: .“Нечистоме и оскрнављеноме не допушта се да уђе у свете ограде, због чега може да благосиља само онај, који се удостоји да у њих уђе. Дом Божији је као небо; и као што тамо не може да уђе никаква противничка сила, тако јој није допуштено да уђе ни у дом Божији.“
(2) У ноћима уздигните руке своје ка светињи (над светињама) и благосиљајте Господа. Не проводите, каже, читаву ноћ у сну, него се током ноћи пробудите и подигните своје руке према светињи над светињама јер је Бог, због Његове благодати која је тамо присутна, рекао да ту обитава. Прослављајте Господа, посебно током ноћи, када је ум лакши, и када има више времена и спокојства. Ако је Давид заповедио древним Јеврејима да током ноћи устану из постеље и оду у храм Господњи на молитву, какво онда оправдање можемо имати ми, хришћани, који се, како примећује св. Златоуст, не молимо чак ни у свом дому и спавамо током читаве ноћи? Блажени Теодорит каже: „И божанствени Павле прописао нам је закон да на сваком месту пружамо чисте руке, али да је неопходно да Богу приносимо дужно поклоњење на оним местима, која су Њему посвећена. Указавши на место молитве, он указује и на време, јер је најдоличније време за псалмопојање ноћ, када смо спокојни и слободни од сваке пометње.“ Према речима св. Григорија Нисијског, душа мора бити у таквом стању, у каквом ће моћи да се сећа Бога. „Кад се нађемо у таквом стању, на молитви приклањамо колена и затварамо очи, јер на тај начин као да на њих наводимо ноћ, како никаква појава не би расејала наш ум.“
(3) Благословиће те Господ са Сиона, Који је створио небо и земљу. Овим речима Давид се моли за цео народ, да га Господ благослови са Сиона, јер су сматрали да тамо обитава Онај, Који је створио небо и земљу, а о чему се говори у 127. псалму. Блажени Теодорит каже: “ Да неко не би помислио да је Бог ограничен на Сион, долично Га је назвао творцем неба и земље. Тиме је означио васцелу створену природу, јер су на небу ангели а на земљи човек и све оно што је због њега саздано.“