СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 127
Песма степеница
Садржај
Девета песма велича онога који је приступио страху Божијем и, указујући на апостоле, узгредно назива блаженима и оне што су поверовали.
(1) Блажени сви који се боје Господа. (3) Жена твоја као лоза плодна. Ономе који се боји Господа не даје се на дар било каква жена, него жена украшена добрим плодовима, јер је добра жена – добар удео.
(5) Видећеш добра Јерусалимова у све дане живота свога, тј. духовна добра, каква око не виде, итд. (1. Кор. 2; 9).
(6) И видећеш синове синова својих. Мир на Израиља! Под тим подразумева обећања. Као што су први плодови пород богољубиве душе, тако су и други плодови пород обећања.
Из тумачења Јефимија Зигабена:
(1) Блажени сви који се боје Господа. И овај псалам је повезан и сагласан с претходним. Реч „блажен“ Давид овде употребљава у општијем и потпунијем смислу, и уистину блаженима, блаженима у правом значењу те речи, назива оне који се боје Господа. Овде је додао и реч „сви“, чиме је, према речима св. Златоуста,показао да сви који се боје Господа, без обзира да ли су слуге, сиромаси или страдалници, немају никакву препреку да буду блажени. Напротив, онај што се не боји Бога, чак и ако би имао сва блага, каква се похваљују и побуђују завист код људи, најнесрећнији је од свих и достојан сажаљења. Онај, међутим, који се боји Бога, чак и ако страда – а од чега људи беже и одвраћају се – срећнији је и блаженији од осталих. Ове речи можемо разумети и другачије: телесна лепота, снага, слава, мноштво деце или добра деца, као и томе слична телесна добра, не заслужују да буду названа блаженима, јер су непостојана. Након овога, Давид објашњава ко су они, који се боје Бога:
Који ходе путевима Његовим, тј. Бога се боје они што ходе путевима које је узаконио Бог и које је открио у Својим светим заповестима. Свети Златоуст: „Какви су то путеви? То је врлински живот. Он се назива путевима Његовим, јер се таквим животом може приступити Богу. Није рекао ‘пут’ него путеви, будући да су разнолики и да је ступање на њих лако. Давид је показао да их је много, како би нам разноликост путовања учинила корачање лаким. Једни се украшавају девственошћу, други уздржавањем у браку; неки се подвизавају у удовиштву, а неки су се свега лишили. При том су неки свој ток окончали праведним животом, а неки покајањем. Ниси био у стању да након крштења очуваш чистоту свога тела? Можеш га очистити покајањем, поделом иметка и давањем милостиње. Немаш ништа? Онда можеш да посећујеш болесне. Телесно си слаб и не можеш да ходаш? Све поднеси са захвалношћу, и добићеш награду. У томе се састојао и Лазарев подвиг, и он се због тога удостојио да отпочине у наручју Авраамовом; Ови, који се боје Господа, истовремено су и они, који корачају путевима Његовим. Сваки, који се боји Бога, одликује се извршавањем заповести Христових, због чега се у Писму и назива блаженим.“ Блажени Теодорит:“Када је пророк овде рекао: Блажени сви који се боје Господа, додавањем речи: који ходе путевима Његовим показао је и карактеристичну црту тога страха. Онима, који се боје Господа, својствено је да се не удаљују од путева Његових, него да непрестано корачају по њима.“ Непознати тумач: „Они, који се боје Господа су они, који су дошли из незнабожаца, који су блажени и без обрезања и без Мојсејевих заповести, јер се боје Господа и уздају се у Њега. Међутим, од оних који се боје Господа бољи су они, који су достигли савршену љубав, будући да љубав изгони страх.“
(2) Трудове плодова својих јешћеш. Након што је рекао ко је стварно и уистину блажен и подстакавши тиме народ да корача путевима заповести Божијих, Давид своје речи упућује ономе што се боји Бога и пророкује о оним добрима којима ће се наслађивати.
(3) Жена твоја као лоза плодна у одајама дома твога, синови твоји као младице маслинове око трпезе твоје. У вишем значењу, жена богоугодног хришћанина јесте његова душа. Док се налази у телу, она се испуњава врлинама као што се винова лоза испуњава добрим плодовима. Његови синови су његови ученици и следбеници, који прихватају његово благочешће и његове врлине, који цветају и зелене се као новозасађене маслине. Преподобни Никита Ститат каже: „Жена богоугодног човека је благочешће (побожност), а синови и уопште деца оно што се рађа и израста из богонадахнутог учења; дом је овај (садашњи) живот у којем, као светиљка у дому, блиста његово благочешће (побожност). Под женом можеш подразумевати и најчистије размишљање богоугодног човека из којег се, као деца и плодови, рађају дарови небеског познања. Под домом подразумевај светлост Божију, којом се он покрива и просветљује а под трпезом природно созерцање; на тој трпези се, као разнолика храна, налазе речи о суштаствима и чаша премудрости.“
(5) Видећеш добра Јерусалимова у cвe дане живота свога. Добра доњег (земаљског) Јерусалима представљају вештаствено богатство, војну силу, победу над непријатељима, славу и остала, овима слична добра. Добра вишњег (небеског) Јерусалима су она, која око не виде и ухо не чу и у срце човеку не дођоше (1. Кор. 2; 9).
Мир на Израиља! Исто је рекао и завршавајући 124. псалам. Под Израиљем овде не подразумева толико древни јеврејски народ колико онај нови, хришћански, а што смо више пута приметили. Ако се у последња времена мир Божији прекратио и осиромашио и над новим Израиљем, онда су узрок овог осиромашења сами хришћани, јер су се својим немаром показали као недостојни таквог мира Божијег. Чак и онда, када нам Бог прети, не би требало да очајавамо него да, подражавајући Ниневљане, покајањем умиримо гнев Божији. Исто тако, када обећа да ће нам подарити добра, не би требало да будемо лењи, него да са још већом марљивошћу и исправљањем свог начина живота привучемо на себе та обећана добра. Бог је и Јуди обећао да ће, заједно са осталим, чистим ученицима и апостолима, седети на престолу и судити над дванаест израиљских племена. Он је, међутим, поставши среброљубац и издајник, пресекао пут ка испуњењу овог обећања Божијег, и тиме показао да га није достојан.