СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 124
Песма степеница (1) Који се уздају у Господа као Гора су Сион.
Садржај
Шесту песму су испевали кад су дошли до оне горе, за којом су највише чезнули. Када су након тога видели град, неутврђен зидинама, моле се да помоћ Господња постане његова тврђава. Иако се надају да ће избећи непријатељске нападе, знају да то неће бити другачије осим уз помоћ тог истог Бога, Који (3) неће оставипш штап Грешника на наслеђу праведника и светих Својих.
(5) Мир на Израиља, јер се мир, који превазилази сваки ум (Филипљ. 4; 7) даје само онима који имају ум. Међутим, и они су се, након истребљења непријатеља, наслађивали миром.
Из тумачења Јефимија Зигабена:
(1) Који се уздају у Господа као Гора су Сион. Речи овог псалма повезане су са речима претходног: и оне су захвалне и победничке, јер су Јевреји извојевали победу над побуњеним околним народима и стекли слободу. Сион је непоколебива и неразрушива гора; тако су непоколебиви и чврсти и они, који се уздају у Господа. Свети Златоуст каже: „Шта значи додатак Сион! Зашто није једноставно рекао да су као гора, него је поменуо управо ову гору? Под тим је подразумевао да се несрећама не сме допустити да надвладају него да, напротив, све треба храбро подносити, као што је и ова гора дуго била пуста и оголела, а сада је опет достигла своје пређашње благостање.“
Heћe се поколебати до века који живи у Јерусалиму. Овим речима указује на житеље вишњег Јерусалима јер се управо они, који су удостојени блаженства, неће поколебати у векове. Блажени Теодорит каже: „Онај који живи у Јерусалиму, требало би да живи и по јерусалимским законима, јер пророк обећава непоколебивост само онима, који живе у покорности одлукама Закона.“
(2) Горе су око њега, и Господ је око народа Свога, од сада и до века. Пророк у наставку каже: доњи и видљиви Јерусалим има свој бедем и чврстину у горама које га окружују али исто тако има и заштиту и помоћ од Господа. То је, према светом Златоусту, његова најбоља и најистинитија заштита.
(3) Јер неће оставити Господ штап грешника на наслеђе праведних. Давид овде наводи разлог због којег ће Господ чувати Јерусалим и његове житеље. Свети Златоуст тумачи: „Бог неће допустити да штап, царство и сила грешника, тј. безбожних и злих људи какви су били околни народи, царује над праведницима који живе по закону Божијем и који чине Божије наслеђе и удео. Грешницима се називају и демони, којима Бог не допушта да до краја искушавају Његове праведнике.“
Да не би праведни пружили руке своје на безакоње. Блажени Теодорит: „У наставку наводи и разлог због којег Господ неће оставити штап Грешника на наслеђе праведних: Он не жели да се праведни науче злу тј. да падну у пороке, помисливши да у свету не постоји Онај, Који њиме руководи и управља.“ Свети Златоуст: „И кроз уразумљење искушењем и кроз даровање добара, праведник постаје све бољи и непрестано се подвизава у врлини, научивши лекцију и од једног и од другог.“ Никита Ститат: „Под штапом Грешника подразумева подстицај ка греху који узрокују демони. Бог му неће допустити да се укорени у срцу праведних, јер их (демоне) Он кажњава снажније од штапа и бича.“
(4) Учини добро, Господе, добрима и правима срцем. Пророк овај псалам завршава молитвом и каже: Господе, подај добро добрима, онима који у срцу имају оно што је право и људима у којима нема злобе и лукавства.
(5) Оне који скрећу у поквареност одбациће Господ са делатељима безакоња. У наставку додаје да ће Господ казнити оне који скрећу у искривљене и раскалашне поступке и у превртљиве и зле помисли, односно, Он ће се од њих одвратити као и од безаконика.
Мир на Израиља! „О, кад би мир дошао на израиљски народ“, закључује пророк. Тако се овај псалам тумачи у историјском смислу. Он, међутим, доликује и оним хришћанима, који обитавају у узвишеној и непобедивој Цркви Христовој и које, као зидине и ограде, окружују узвишени учитељи. Осим тога, и Сам Христос ограђује Свој хришћански народ.