СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

 

Псалам 122
Песма степеница
 
Садржај
 
Четврта песма садржи молитву оних који су се вратили након што су многе године провели на путу. Исцрпљени путовањем, моле Бога да буде милосрдан и да их поштеди, јер су их незнабошци унизили. Дух их због тога теши, одговара им и каже: (4) поруга уживачима.
(1) Теби подигох очи своје, који живиш на небу. (2) Гле, као очи слугу у руке Господара својих. Очи оних, у којима је дух ропства, подигнуте су ка рукама Господара и Госпођа. Међутим, очи оних, у којима је дух усиновљења, подигнуте су ка Господу Богу (в. Рим. 8; 15).
(3) Помилуј нас, Господе, помилуј нас. Понављање изражава усрдност прозбе. Не просимо милост као они који су је достојни, него као они који су изложени крајњем понижењу.
 
Из тумачења Јефимија Зигабена:
 
(1) Теби подигох очи своје, Теби Који живиш на небу. И овим речима пророкује у име Јевреја, који се налазе на путу повратка из Вавилона у Јерусалим. Речено је да Бог живи на небу, јер Он, како тумачи свети Златоуст, тамо обитава у чистим и светим силама, као што је и о светима који се налазе на земљи рекао: Уселићу се и ходаћу међу вама (3. Мојс. 26; 12).
(2) Гле, као очи слугу у руке Господара својих, и као очи слушкиње у руке Госпође своје, тако су очи наше окренуте ка Господу нашем, докле се не смилује на нас. Примерима слуге и слушкиње Јевреји изражавају да непрестано и свагда гледају на Бога и да ниоткуда, осим од Бога, не очекују помоћ, због чега и не желе да одступе од Њега, јер ће се Он смиловати на њих. Теодорит, међутим, као и још неки тумачи, каже да су се Јевреји упоредили са слушкињом зато, да би јаче и јасније изразили љубав. Наиме, слушкиње су по својој природи слабије и, заједно са својим госпођама, обично бораве у унутрашњим одајама, због чега на њихове руке мотре више него што слуге мотре на руке својих господара. Осим тога, слушкиње више воле своје госпође, него што слуге воле своје господаре. Свети Златоуст: „Докле се не смилује на нас. Није рекао: „док нам не да награду или плату“, него докле се не смилује на нас. Тако и ти, човече, непрекидно очекуј; било да добијеш или не добијеш, очекуј и добићеш све. Зар не видиш како слушкиња зависи од госпође? Не допушта себи да јој одлута ни око ни мисао. Тако поступи и ти: следи једино Бога и остави све остало; буди међу онима који Му припадају и од Њега ћеш добити све што затражиш и што ти је на корист.“
(3) Помилуј нас, Господе, помилуј нас, јер се веома испунисмо понижења. Помилуј, Господе, помилуј нас који смо у ропству, јер смо се током многих година (70 година ропства) заситили понижења и поруга, како од стране Вавилоњана који су нас поробили, тако и од стране других народа, који су помагали Вавилоњанима и који се радују и веселе нашим несрећама. Према Теодоритовим речима, понављање речи „помилуј“ изражава душевну ревност Јевреја. Свети Златоуст каже: „Видиш ли ову смирену мисао? Они преклињу да буду спасени по милости, али не по оној милости коју су заслужили него зато што су, каже, претрпели велику казну и поднели крајњу суровост: зато тражи да им олакша и да их помилује.“
(4) Нарочито се испуни душа наша. Исувише се, каже, и прекомерно испунила и презаситила наша душа понижењима и срамоћењима од стране Вавилоњана и других, рђавих народа, и немамо снаге да их и даље подносимо. Свети 3латоуст тумачи:“ Овде каже да ј е и сама њихова душа ослабила и помутила се од величине зла; може се трпети и подносити велико зло, али су они и то изгубили. Будући да разнолике дарове (Божије) нису користили како доликује, Бог је одлучио да их поправи несрећом. Он свагда тако поступа. Тако је учинио и са Адамом: пошто рајско живљење није искористио како доликује, Бог га је протерао одатле.“
Поруге од уживача и понижења од гордељиваца. Нека се, Господе, на богате и срећне обрати ово понижење које су учинили нама, унесрећенима и поробљенима; нека се на гордељивце обрати овај презир и срамоћење које су причинили нама, скрушенима, како кроз своју срећу и гордост не би презирали несрећне и скрушене. Овај псалам доликује и свим хришћанима који су се упутили у вишњи Јерусалим и које у томе ометају видљиви и невидљиви непријатељи.