СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 121
Песма степеница
Садржај
Онима, који су још на путу, трећа песма благовести о уласку у дом Божији. Због тога и каже:
(1) Обрадовах се онима који ми рекоше: У дом Господњи пођимо. (2) Стојаху ноге наше на вратима Твојим, Јерусалиме. То су речи стараца који су преживели ропство и приповедају како су њихове ноге, сада уморне од пута, некада стајале у Јерусалиму.
(3) Јерусалим је изидан као Град. У пређашња времена био је то град, који није био разбацан тамо – амо, него саграђен тако да подсећа на један дом, јер су његове зграде биле збијене (једна уз другу) и устројене.
(4) Тамо изиђоше племена. Сва племена, која су силом Господњом изашла из Египта, пожурила су у овај град – да посведоче или да заблагодаре Богу Израиљевом. Да се исповедају Имену Господњем за то, што је Господ испунио Своје прекрасно обећање. Каже да су у њему постављени престоли дома Давидовог, јер Давид пророкује о царству свих. Он под тим не подразумева владавину неког појединца, него опште старешинство над савршенима и побожнима, којима ће се подигнути царство Давидово по благодати Христа, Који је дванаесторици апостола дао власт да, седећи на дванаест престола, суде над дванаест израиљских племена.
(5) Јер тамо су постављени престоли за суд. И са историјске стране, тамо су домови царева и престоли Јевреја, што је и украшавало град као неком двоструком круном или двоструком дијадемом. Сад је све то изгубљено, и назиру се тек незнатни остаци некадашњег благостања. Престоли у дому Давидовом. У том граду, тј. у Јерусалиму, били су постављени царски престоли, да би доносили праведне судове. На њима је седео први Давид, а затим и они који су потекли од његовог тела. Због тога пророк и помиње дом самог Давида.
(6) Тражите оно што је за мир Јерусалимов. Дознавши какав је некад био Јерусалим, молите се само за његов мир, не тражећи ништа осим онога, што доприноси његовом миру.
(7) Нека буде мир у тврђави твојој, и изобиље у кулама твојим, тј. у твојим царским ложницама. Желим ти добра ради оних који у теби обитавају, као ближњи и браћа. Ово старци желе да у Јерусалиму, тј. у његовом зидинама (јер се под речју тврђава подразумевају зидине) буде мир или, ако се разуме другачије, да унутар тих зидина буду свети.
(9) Ради дома Господа Бога нашег исках добара теби. Будући да је у теби, Јерусалиме, дом Бога нашега, ја сам, као награду за то, искао добара теби.
Из тумачења Јефимија Зигабена:
(1) Обрадовах се онима који рекоше: у дом Господњи пођимо! Према Теодоритовим речима, овај стих су с великом радошћу изговарали Јевреји, ступивши на толико жељени пут и враћајући се из Вавилона у Јерусалим. (2) Стајаху ноге наше на вратима твојим, Јерусалиме! Јевсевије тумачи овако: „Они младићи, који су се током седамдесетогодишњег ропства родили у Вавилону, током пута питали су старце који су преживели ропство: познајете ли ви Јерусалим, у који идемо? Они су на то одговарали: у Јерусалиму је дом Господњи. Кад су то чули, младићи су се развеселили и по други пут запитали старце: одакле то знате? Они су одговорили да то не говоре по чувењу, него као очевици: ми смо некада и сами били у Јерусалиму и ове исте ноге, које сада корачају са вама, стајале су у јерусалимским дворовима и крај његових здања, и место на којем се налази град још увек је у нашем сећању.“ Теодорит на то додаје: „То је одговор побожних, који се не радују и не веселе што ће поново добити своје домове, него што ће поново видети дом Божији.“
(4) Тамо изиђоше племена, племена Господња. То је највећа похвала коју је јеврејски народ могао да упути Јерусалиму. Овај град, каже, нису толико красили пространство и велелепна здања, колико то што је три пута годишње, односно на свенародне празнике (на Пасху, на Празник недеља или Педесетницу и на Празник сеница, прим. прев; в. 5. Мојс. 16; 1 17), овамо долазило и окупљало се свих дванаест племена Израиљевих. Овамо су, до ропства, долазила племена Господња, као изврсни народ Господњи и као народ потчињен Господу. Да се исповедају имену Господњем. За јеврејски народ, ово трократно окупљање дванаест племена Израиљевих у Јерусалиму представљало је сведочанство да се испунило обећање које је Бог дао Аврааму, тј. обећање о умножавању његовог потомства и о наслеђивању Обећане земље. Или би, можда, под сведочанством требало подразумевати оно сведочанство, које је Бог дао Израиљу, јер му је Бог засведочио и заповедио да се три пута годишње, на поменуте празнике, сабира у Јерусалиму. Блажени Теодорит каже: “ Сведочанством Израиљевим назива се божанствени закон, који је Израиљу јасно заповедао да се сабира на оним местима која изабере Бог“. Према светом Златоусту, циљ сабирања свих Јевреја у Јерусалиму било је богопознање, како они који лутају не би пали у идолослужење. Никита Ститат каже:“У доба Јеровоама племена су се поделила, тако да се њих десет одвојило од Давидовог царства; међутим, након повратка, поново су се ујединили и почели усрдно да се окупљају у Јерусалиму да би, према Закону, вршили уобичајена богослужења. Тако се и душевне силе сваког човека, одвојивши се од свог природног стања и падајући у неприродно (стање), удаљују од Царства Божијег. Након покајања, међутим, оне се сједињују у једно природно старешинство и Царство Христово, и своја природна кретања и дејства приносе Богу као чисту и за скрушени дух уобичајену жртву.“
(5) Тамо су постављени престоли за суд, престоли у дому Давидовом. Ево и друге похвале Јерусалиму: тамо су постављени царски престоли, тј. престоли у дому Давидовом, да би се одатле судило народу. Према речима светог Златоуста, прво помињање престола односи се на престоле архијереја и свештеника, а друго на царске престоле.
(7) Нека буде мир у тврђави твојој и изобиље у кулама твојим. Према светом Златоусту, Давид овде не пророкује само о ослобађању од зла, него и о задобијању добара – мира, изобиља и плодности: „Наиме, каква је корист од мира у време глади? Или, каква је корист од изобиља у време рата?“ Никита Ститат:“ Ако у нашим душевним силама не буде мира који ствара Дух, ни Бог не може обитавати у нама нити кроз Његово блистање у нашим срцима можемо задобити изобиље дарова Духа. Ако пак под тврђавама будеш подразумевао најважније врлине, знај да нећеш погрешити и нећеш учинити ништа недолично.“