СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 120
Песма степеница
Садржај
Народ псалмопоје Богу и другу песму. Иако су се већ ослободили из ропства, још увек се враћају у отаџбину и преваљују дуг пут од Вавилона до Јерусалима. Нашавши се у планинама, моле Бога за помоћ, а пророкујући Дух, услишавши ову молитву, одговара: (8) Господ ће сачувати улазак твој и излазак твој.
(1) Подигох очи моје на планине… (2) Помоћ је моја од Господа, Створитеља неба и земље. Указује на Божије свемогућство, говорећи: Створитељ неба и земље.
(3) Не дај нози твојој да се спотаче, нити ће задремати Чувар твој. Ако имаш такву наду, спашћеш се. Речи: нипш ће задремапш не указују на исцрпљујући напор какав предстоји онима који чувају град или стадо, него на бестрашће Божије. Heћe задремати, нити ће заспати чувар Израиљев. Како се чини, дремамо онда када нас поколебају житејске ствари или злонамерност непријатеља.
(6) Господ ће те сачувати, Господ је покров твој на десној руци твојој. У 15. псалму је говорио: Провиђах Господа преда мном свагда, јер је с десне стране мени, да не посрнем. И овде, слично томе, каже: Стојећи уз твоју десну руку, Господ ће те и покрити, и сачувати, и удостојити сваког промишљања.
Из тумачења Јефимија Зигабена:
(1) Подигох очи на планине, одакле ће доћи помоћ моја. У овој песми пророкује се о оним речима које су Јевреји изговорили на почетку свог усхођења од Вавилона ка Јерусалиму. Планинама се овде, због њихове висине, називају небеса. Они су са небеса очекивали да им буде дата уобичајена помоћ од Господа, Који је требало да их одведе у њихову отаџбину. Преподобни Никита каже: „Те речи изговара онај, који је тек недавно почео да усходи од Вавилона страсти и демона ка духовном граду, Јерусалиму бестрашћа, тј. сваки од нас верујућих, за које су планине узвишене заповести Божије. Само такав може уздићи своје очи и руке према планинама – узвишеним заповестима Божијим, одакле му долази свака помоћ против демона и страсти, као и заштита у слабости.“ И Теодор Студит је планине протумачио као законе и заповести Божије. Ево његових речи: „Господе, узвиси ме на планине закона Твојих, и просветли ме светлошћу врлина да бих Ти појао!“
(2) Помоћ је моја од Господа, Створитеља неба и земље. Помоћ моја ће, каже у наставку, доћи од истинског Господа, Који је створио небо и земљу, јер стварање припада само истинском Господу. Тако и нама, хришћанима, може да дође помоћ од Господа, ако своје душевне очи уздигнемо на небо и одвратимо их од свега земног. Свети Златоуст каже: „Онај који је недавно говорио дрвету: ‘Ти си мој бог’ или камену: ‘Ти си ме створио’, сада призива творца васељене и каже: ‘Помоћ је моја од Господа’, не дакле од људи или савезника, него од Господа. То садејство (та помоћ) је несавладиво и не само да је непобедиво, него се и лако може добити, уколико брижљиво мотримо на вишње. Због тога је једино овом живом бићу (тј. човеку) Господ устројио усправан положај тела, како би и овим видљивим положајем разумео да треба да гледаш на висину и да мудрујеш о небеском.“
(3) Не дај нози твојој да се спотиче, нити ће задремати стражар твој. Ове речи су истоветне са речима братољубља, тј. са прозбом коју сваки упућује за свог брата. Не допусти, каже, брате мој, да се твоје душевне ноге одврате и спотакну, и не напуштај прави пут врлине како ни Бог, Који те чува, не би задремао и лишио те Своје благодати и надзора. Ако би се спотакао због своје неопрезности према греху, пази да Бог не престане да те чува. Или можда каже следеће: не предаји, човече, своје кораке и свој живот пролазним стварима, у којима нема ничега сталног и чврстог. Такве су богатство, слава и наслада и све што ће ускоро пропасти на овом свету. Напротив, свагда корачај чврстим и правим путем, а то су врлине и извршење Христових заповести, јер оно може да управи твоје кораке по равном и безопасном путу овога живота.
(4) Гле, неће задремати, нити ће заспати чувар Израиљев. Ако се, каже, ти, човече, удаљиш од безнадежних и привремених житејских ствари, и ако корачаш по правом и безопасном путу врлина, знај да ни Бог неће задремати нити заспати, односно, да неће оклевати да те Своји промислом и благодаћу сачува као зеницу ока. Онај, Који је тада чувао древни Израиљ, исти је Онај Који чува и нови Израиљ, тј. нас, хришћане.
(6) Дању те сунце неће опећи, нити месец ноћу. Уколико будеш корачао путем врлине, Бог ће показати толико промишљање о теби да дању неће дозволити сунцу да те опече, као што ни ноћу неће допустити месецу да ослаби твоје тело.
(8) Господ ће сачувати улазак твој и излазак твој, од сада и до века. Господ ће те сачувати кад улазиш у свој дом и кад излазиш из њега. Можда би се могло разумети и другачије: Бог ће сачувати како твој улазак у овај живот, тј. твоје рођење, тако и твој излазак из њега, тј. твоју смрт и окончање.