СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 117
Алилуја. Псалам
Садржај
Новом народу, који је састављен од Јевреја и бивших незнабожаца, предаје се учење о томе да треба призивати само једног Помоћника, само очовеченог (оваплоћеног) Логоса Божијег, и у време прогона, само у Њему тражити помоћ – помоћ која се шаље с неба. Њему једином треба узносити благодарење за победу и од Њега јединог треба тражити да покаже путеве који воде ка врлини. Изнад свега тога, треба се исповедати Господу, названом (22) каменом. који одбацише зидари, али који је постао глава од угла.
(1) Исповедајте се Господу јер је добар, јер је до века милост Његова. (2) Да рече дом Израиљев. Најпре се њима заповеда да започну исповедање, као онима који су најпре призвани проповедањем Еванђеља.
(5) Из невоље призвах Господа, и услиша ме нашироко. У овом стиху предају се две поуке. Као прво, то је поука да они, који приступају вери, морају имати невоље, према ономе што је речено: Ако приступаш да служиш Господу, припреми своју душу за искушења (Сирах 2; 1). Као друго, то је поука да невољник не треба да призна ниједног другог помоћника осим Самог Господа, који нашу несрећу изводи на велику ширину, будући да за мали труд добијамо велику награду.
(10) Сви народи опколише ме… (12) Опколише ме као пчела саће… и Именом Господњим браних се од њих. Народ Божији, који призива јединог Бога и изговара Његово Име, одбија на тај начин видљиве и невидљиве непријатеље. Људи који против њега смишљају зло уздају се само у људска поглаварства и власти. Израз сви народи употребљен је хиперболички: васцелу Јудеју окружили су сви народи. То је слично реченоме: Ујутро избивах све грешнике земље (Пс. 100; 8), односно, страсне помисли које наводе демони и лукаве (досл. софистичке) закључке на које они наговарају. Он ћe избивати управо ове незнабошце. Понекад их уништава призивањем Бога, искорењујући страствена стремљења (пориве) и рушећи лукаве (софистичке) закључке. Трутови су толико слични пчелама да их неупућени људи и не разликују од њих. Они, међутим, немају жаоку и не стварају мед, а како имају крупније тело, прождиру пчелињи труд. Пчеле се зато удружују и убијају их. Црква је, дакле, пчела – медарица, јер свему претпоставља божанску премудрост. Њеним трудом здравље задобијају и цареви и појединци, иако је она (по људском мудровању) слаба, према ономе што је речено: Моја проповед не би у убедљивим речима људске мудрости (1. Кор. 2; 4). Међутим, имајући реч вере, она има жаоку у пројављивању духа и силе Божије. Тиме уништава јереси као трутове, располутивши их доказивањем истине. Само једна пчела поштује премудрост Божију; многи су одступили од те премудрости. То, уосталом, и нису пчеле, него трутови који желе да прождеру мед ове једне пчеле. Они су планули као огањ у трњу, јер присталице јереси распламсавају срамни огањ насладе (страсти), као што каже и Павле: Срамно је и говорити о ономе, што они тајно чине (Еф. 5; 12). Еванђеље под трњем подразумева насладе (страсти), и њихове наговоре одбија онај, који призива Бога: његово оружје није телесно, него силно Богом, рушећи сваку охолост која устаје против познања Божијега (2. Кор. 10; 4; 5).
(15) Глас је радости и спасења у насељима праведних. Пошто су већ истребљени сви духовни непријатељи који су повремено прогонили народ Божији, оправдано се чује глас радости, и то не на неком другом месту, него у насељима праведних.
Десница Господња сатвори силу. Управо је то глас радовања који узноси Црква, исповедајући да ју је спасла само сила Господња, која је и подвижнике учинила победницима.
(19) Отворите ми врата правде. Под вратима правде подразумевај напредовање у врлини, јер кроз њих пролазе они, што су претрпели привремене патње.
(20) Ово су врата Господња, праведници ће ући кроз њих. Они, који ходају путем врлине, долазе до тих врата, која воде чак до созерцавања Господа. Шта могу да буду та врата, осим чистоте срца? Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети (Мт. 5; 8).
(22) Камен, који одбацише зидари, овај поста Глава од угла. Тебе, Који си насради постао одбачени камени, одбацише зидари. Ти си, међутим, након преобраћања незнабожаца, постао глава другог угла. Како то? Тако што си два народа сјединио у једног новог човека (Еф 2; 15).
(24) Ово је дан који створи Господ. Који је то дан, осим дана васкрсења Господњег? Који је то дан, осим дана, спасоносног за све народе, дана у којем је одбачени камен постао глава од угла! На тај дан васкрсења нашег Спаситеља, који је од Њега добио име и који се назива Именом Господњим[1], мисли се и овом изреком.
(25) О, Господе, спаси! О, Господе, поведи добро! (26) Благословен који долази у Име Господње. На кога се ово односи, показало је славословље у Јерусалиму (Мт. 21; 9). Речено је: Благословисмо вас из дома Господњег. То пророци говоре онима, који су поверовали у Христа, тј. блаженима ћемо вас назвати зато што сте постали духовни дом, јер у вама обитава Господ.
(27) Саставите празник с онима који покривају до рогова жртвеника. Саставите празник. Онима, који су приступили вери заповеда да се саберу и да напуне божанствену скинију, како би се мноштво сабраних распростирало до рогова жртвеника. Онима који покривају до рогова жртвеника назива херувиме, који осењују ковчег завета, што значи покривају. Такво је значење речи: покривају, јер покривају значи исто што и заклањају. Херувими, дакле, својим крилима покривају (заклањају) ковчег завета (кивот).[2]
(28) Бог мој јеси Ти, и исповедаћу Те. Како учи Псалмопојац, ове речи треба узносити Спаситељу Христу.
НАПОМЕНЕ:
- Тај дан Господњи је недеља, грч. дан Господњи, од грч. именице што значи „Господ“, прим. прев.
- Свети Атанасије овде мисли на два златна херувима који су стајали на ковчегу завета, у Светињи над светињама јерусалимског храма. Он сасвим прецизно каже да су херувими осењивали тј. златни поклопац на ковчегу завета. Што се тиче глагола који је овде преведен у значењу „покривати“, мишљења тумача су подељена. Тако св. Атанасије мисли да он значи исто што и глагол тј. покривати, заклонити, штитити, односно, да је његово значење блиско глаголу тј. осењивати, засенити или (уопште) покривати. Зигабен наводи да, на пример, Дидим тврди да овај глагол значи „расти“ или „ницати“. Ништа мање нису различита ни тумачења овог стиха, и Зигабен помиње да један од тумача Златоустових дела овај стих објашњава овако: Празнујте с онима што покривају до рогова жртвеника, тј. празнујте жртвама које прекривају жртвеник до самих његових рогова. У српском преводу, овај стих гласи: Саставите празник с гранчицама, прим. прев.