СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 115
Псалам. Алилуја.
(1) Веровах, зато и говорих. Рекавши: Веровах, зато и говорих, као да већ, благодарећи Господу и досегавши горње обитељи, каже да не би ни изговорио ову реч, када не би био чврсто уверен у обећања Божија. Ова обећања су била преиспуњена милошћу. Блажени који плачете сада, јер ћете се обрадовати (Лк. 6; 21). Ако су њихове очи биле испуњене сузама, очигледно је да ће у тим обитељима задобити радост. Речи Псалмопојца наводи апостол Павле у Посланици Коринћанима и каже: Имајући пак исти дух вepe као што је написано: Веровах, зато говорих (Срцем се верује за праведност а устима се исповеда за спасење – Рим. 10; 10), и ми верујемо, зато и Говоримо (2. Кор. 4; 13). Под духом вере подразумева се или стање нашег духа у које нас доводи вера, или Дух којега Бог даје ономе, који има веру. Са речима: Веровах, зато и говорих, сагласно је и оно, што је речено: Ако не верујете, нећете разумети (Иса. 7; 9 – према Септуагинти). Човек најпре верује, затим разуме, па тек онда говори. Када сам поверовао, каже Псалмопојац, говорио сам о великоме. Тада сам увидео да сам ја – ништа, и понизих се веома. И Јован слично говори о Исусу: Он треба да расте а ја да се умањујем (Јн. 3; 30). Он (Јован) се није умањио изгубивши нешто од величине коју је имао, него само у поређењу са превасходством Христовог живота и учења. Тако је и (Давид) сада рекао: понизих се, али не услед умањења висине, него услед созерцања онога, што је много више од њега.
(2) Ја рекох у иступљењу мом: Сваки је човек лаж. Уздигавши се, каже, изнад човека[1], презрео сам све људско, јер иступљење (εκστασις) значи измену (αλλοιωσις). Рекавши: Угодићу Господу и увидевши потом да је сваки човек лаж јер су људске помисли варљиве (лукаве, зле), смирио сам се (тј. понизио) и изложио злопаћењу, да не бих пао са висине на којој стојим.
(6) Часна је пред Господом смрт преподобних Његових. За оно, што смо од Бога примили, не можемо да узвратимо никако другачије, осим да умремо за Њега и да у томе подражавамо свог Владику. Таква смрт ће, наравно, бити часна пред Богом.
(7) О, Господе, ја сам слуга Твој и син слушкиње Твоје. Одважно назива себе слугом, као и апостол. Назива се и сином слушкиње, тј. старозаветног руковођења Законом.
Раскинуо си окове моје. Какви су то окови, осим окова греховних, према ономе што је речено: Уокове (ужад) Грехова својих заплешће се (Приче Сол. 5; 22).
(8) Теби ћу принети жртву хвале. Будући да je узнапредовао, одриче се крвавих жртава и обећава да ће приносити жртве хвале.
(9) Молитве своје одаваћу. Молитвама назива обећања. Какво је то обећање дао осим онога да ће, прихвативши чашу Господњу, призивати Име Господње? То ћу и испунити, каже, када будем у дворовима Господњим, тј. у Цркви Христовој или у небеском Јерусалиму.
НАПОМЕНЕ:
- Досл. „поставши изнад човека, тј. натчовек“, грч. “ γενομενος υπερ ανθρωπος“ прим. прев.