СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 114
Алилуја. Псалам
Садржај
У овом псалму изображава се подвиг оних што живе еванђелским животом, њихова победа по Богу и будући венац који ће добити за свој труд.
(1) Заволех што ће Господ услишити глас мољења мога. Кога је заволео? Свим срцем, свом снагом и свом мишљу заволео је Господа Бога, а као награду је добио то, што је услишан.
(2) Иу дане моје призиваћу Га. У које дане, ако не у дане подвига, када је његова душа страдала?
(3) Обузеше ме болови смртни. Описује прекомерност невоља које су га сустигле због благочешћа (побожности), што и назива боловима смртним, опасностима адским, жалошћу и болом. Каже да их је надвладао призивањем Господа, због чега је и на почетку рекао: Заволех што ће Господ услишити глас мољења мога.
(4) О, Господе, избави душу моју ! Пошто је претходно уопштено рекао: У дане моје призвах, сада показује и у чему се састојало то призивање. У чему заправо? Зар се није састојало у речима: Господе, избави душу моју! Говорио је то јер је знао да ће га милостиви Господ услишити. И Бог наш милује. Милостје (са)осећање побуђено састрадањем са онима који су унижени у свом достојанству. Лишивши се обитавања у рају, ми смо од славних постали беславни. Видећи шта смо били и шта смо постали, Бог бива милосрдан према нама. Глас милости је призвао и Адама: Где си, показујући му тиме одакле је и где пао (в. 1. Мојс. 3; 9).
(6) Господ чува одојчад (младенце). Младенцима назива оне који су Духом Светим препорођени у Христу. Оне, који су по заповести Христовој истински младенци јер су се преобратили и постали као деца (Мт. 18; 3), чува сам Господ; Он не допушта непријатељима да им се приближе, јер за њих још није наступило време подвига. Господ, међутим, и у једноставном смислу чува младенце у мајчиној утроби, на тесном и влажном месту које им не допушта нити да се крећу, нити да дишу. Господ не допушта да се угуше, него им даје кретање и храну; такође не допушта ни да умру од хладноће, када из топлине мајчинских бедара изађу на ваздух на какав нису навикли. Може се тумачити и овако: будући да сам се смирио као младенац и да сам као дете прихватио Царство небеско, спасао ме је Господ који чува младенце. Или можда овако: оне, који су младенци по заповести Исусовој, тј. који су се преобратили и постали као деца, чува Сам Господ и не допушта да упознају искушења, јер за њих још није наступило време подвига. Ја сам својим узрастом превазишао децу; Господ ме је, међутим, смирио великим подвизима и сачувао ме непобедивим.
(8) Јер избави душу моју од смрти. Мисли на греховну смрт. Плашећи се да ће у њу бити бачен, не престаје да пролива сузе, молећи се да избегне ту смрт. Због тога су се и његове ноге, тј. душевни кораци, утврдили у стајању пред Богом, будући изнад сваког поклизнућа (спотицања, посрнућа). (9) Земљом живих назива небески Јерусалим, у којем ће они, који су се подвизавали по Богу, као одважни победници чути: Добро, слуго добри и верни (Мт. 25; 21).