СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 113
Алилуја. Псалам
Садржај
И у овом псалму изображава се призивање незнабожаца. Осим тога, онима који се спасавају излаже се учење о томе да је и Стари Завет Божији, као и да је пређашње спасавање народа из обрезања извршавао Господ.
(1) При изласку Израиља… (2) постаде Јудеја светиња његова. Кад је Израиљ ослобођен из египатског ропства, Јудеја је постала његова светиња. Господ се, међутим, није зацарио само над Израиљем, него се Његова благодат сада даје свим народима.
(2) Горе узиграше као овнови. Кад се Бог јавио на горама, оне као да су заиграле, радујући се спасењу Израиљевом.
(5) Шта ти би, море, те побеже, и теби, Јордане, те се поврати назад! Будући да они не поседују дар речи и да су неодухотворени, уместо њих одговара пророк: Од лица Господњег пoтpece се земља. Све се то догодило зато, што се јавио Господ. То је разлог и за потресање земље и за поделу мора. И бесплодни камен, који је био лишен сваке влаге и који због своје чврстине није допуштао да буде расечен, Господ је напунио мноштвом воде, наредивши му да из себе изобилно пусти водене изворе. То ни најмање не треба да чуди: Творац је заповедио, и разделило се море, из нерасеченог камена потекла је вода, небо је послало манну, ветрови су сабрали препелице, и све остало извршило се на Његову заповест.
(9) Не нама, Господе, не нама, него Имену Твом дај славу. Како се чини, под овим подразумева отпадање народа из обрезања, и нуди им молитву за исповедање, јер их више не посећује сила Божија. Учи их да говоре: иако смо недостојни благодати какве се удостојио сваки народ, молимо те да Имена Твога ради учиниш са нама оно, што је од почетка било призвано на нас, и не узврати нам по правди, јер си Бог истинити а не као онај, који је сличан идолима. Због тога је Псалмопојаци додао:
(12) Идоли незнабожаца сребро су и злато, дела руку човечијих. Према неким рукописима, на овом месту почиње следећи, 114. псалам. Ми ћемо, међутим, руководећи се јеврејским рукописом, сматрати ово за део 113. псалма. Наиме, слугама којима је Псалмопојац рекао: Хвалите, слуге, Господа, тј, новом народу, предаје се учење о томе каквог Господа треба да хвале: управо Онога Који је сатворио толико чуда за оне, што су изашли из Египта. Истовремено им показује и какви су били њихови стари богови, јер идоли не само да нису имали никакве сличности са чудотворећим Богом, него ни са најмањим од живих створења обдарених чувствовањем. Наиме, та вештаства су дело Божије, док су идоли творевина људског умећа. Псалмопојац их поучава да кажу: Слични њима да буду. Тиме не изражава злонамерност према људима, него нам обзнањује какав је крај приуготовљен идолослужењу. Наиме, онај који је непоколебиво привржен идолима, ни сам се не разликује од њих у погледу разума. Таква је, наиме, штета коју им наноси демонска сила што се крије у идолима.
(16) Слични њима да буду сви који их праве. Тако ће пропасти и богатство, тако ће пропасти и они који га сабирају.
(17) А дом Израиљев узда се у Господа, То говоре незнабошци: као што је Бог некада спасавао верујућег Израиља, тако ће сада спасти незнабошце јер (19) који се боје Господа су пређашњи незнабошци. Након удаљавања дома Израиљевог, односно целог народа, и дома Аароновог и дома Левијевог, ко би се други бојао Господа, ако пе народ из незнабожаца?
(22) Да придода Господ на вас, на вас и на синове ваше. Управо је Он тај, чији Закон чувамо. А да неко не би помислио да Мојсејево законодавство тобоже потиче од некога другог, Псалмопојац је, пре него што ће поменути законодавство, говорио о стварању света. Тиме поучава да је један Бог, Који је и све остало створио.
(25) Неће мртви хвалити Те, Господе. Мртвима назива служитеље демона, који у себи немају живот, тј. познање о једином Богу.