Псалам 111 Алилуја. Псалам повратка Агејевог и Захаријиног
(1) Блажен је човек који се боји Господа, у заповестима Његовим хтеднуће веома. Тиме збор апостола поучава да испуњење заповести, чинећи блаженима оне који их творе, даје добра ишчекивања у будућем веку.
(2) Моћно ће бити на земљи семе његово. Семеном се називају добра дела, која ће имати силу на тој земљи кротких, где ће ови примити награду за то, што су учинили.
(3) Слава и богатство је у дому Његовом. Немој мислити да је то пролазна слава и пролазно богатство, јер се код светих не налази ништа слично.
(4) Засија у тами светлост правима, светлост од (по)знања и поучавања. Каква је та светлост? Зар то није збор апостола, који је проповедањем Еванђеља прогнао незнање незнабожаца?
(5) Устројиће речи cвoje на суду, јер се ова тајноводствена реч не сме једноставно и без расуђивања свима предавати. То је рекао и Сам Господ: Не дајте свеtiње псима (Мт. 7; 6).
(7) Од слуха злога неће се уплашити, јер страх кажњених ни најмање не дотиче свете.
(9) Просу, даде убогима. Под убогима и овде подразумевај оне, којима је потребна божанствена реч, тј. незнабошце. Апостоли су, слично сејачима, засејали духовну реч. Ништа нас, међутим, не спречава да ово схватимо и у историјском смислу. Правда Његова остаје у век века, тј. правда Онога, Који је дао еванђелску реч.
(10) Грешник ће видети и разгневиће се. Грешником овде назива ђавола; будући да свима жели пропаст, он ће узнегодовати када види да се и незнабошци спасавају.