СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 11
(1) За крај, за осму, псалам Давидов.
Садржај
О значењу за осму речено је у шестом псалму. Давид се овде моли за избављење од лукавог рода. Тај род је постојао и у доба нашег Спаситеља, Исуса Христа. Сам Спаситељ је о њему рекао: Ниневљани ће устати на Суд са родом овим, и осудиће Га (Мт. 12; 41).
(2) Спаси ме, Господе, јер неста преподобнога; јер се умањише истине од синова људских. То говори подразумевајући сва злодела против нашег Спаситеља, јер су Јевреји, напустивши истину, против Христа износили само лаж.
(3) Устадволична у срцу јер су Га називали учитељем и благим, а друго договарали за Њега. Уништиће Господ сва уста лукава и језик велеречиви. Зар није велеречив језик који се одважио да каже Спаситељу: Каквом власти то чиниш, или ко Ти даде ту власт да ово чиниш (Мк. 11; 28)?
(5) Оне који рекоше: Језик наш величаћемо, уста су наша у нас; ко нам је Господар? Они су тобоже уобразили како имају власт да против Спаситеља говоре све што пожеле. А ово: Ко нам је Господар, слично је ономе што је речено: Овога не знамо откуда је (Јн. 9; 29).
(6) Због страдања сиромаха. Под тим подразумева сиромашне и убоге духом; пошто сам чуо њихове уздахе, каже Он, устаћу и поставићу се у спасење (њихово), осмелићу се у њему, тј. свима ћу обзнанити спасоносно учење и устројићу тако да се оно свуда чује. Оно је уистину и проповедано по целој земљи.
(7) Речи су Господње речи чисте, сребро ражежено. Истините речи, оглашене о спасењу, сличне су сребру које је много пута претопљено у огњу. Реч „седмоструко“ употребљена је уместо „више пута“, јер је такав начин изражавања уобичајен у божанственом Писму.
(8) Ти, Господе, сачуваћеш нас. Сачуваћеш нас зато, што нас окружују безбожници и смишљају зло против нашег спасења; то су противничке и лукаве силе.
(9) По висини Својој умножио си синове људске.[1] Висином назива силу, а умножавањем дуговечност. Због тога оно што је речено има следећи смисао: Ти си нам силом Својом подарио дуговечност и вечни живот, јер ће се након Твог спасоносног васкрсења наш живот распростирати у бесконачне векове. Или под висином подразумева да нас је учинио подобнима Себи онолико, колико је такво уподобљење могуће за човека. Или још ово: удостојио си нас Свог великог старања.
Тумачење Јефимија Зигабена:
Псалам пророкује о васкрсењу Христовом и о освети за вређање хришћана. Пророк се моли да дође осми дан, тј. дан васкрсења Христовог и да почне освета за оне које мучи ђаво, као и за људе који робују идолопоклонству.
(2) Спаси ме Господе, јер неста преподобнога. Праведан је онај, који се у односу с људима придржава правде. Преподобан је онај, који је побожан (благочестив) у односу на Бога, а свет је онај који се обоготворио кроз савршенство у врлинама. Ови називи представљају својеврсну лествицу која оне, што по њој корачају, узводи ка Богу. Раније смо већ поменули да Писмо назива праведним и онога, ко је савршен у врлинама. Међутим, овде се не говори о таквом праведнику. Иако, дакле, неки поседују извесну праведност у људским делима, преподобних је нестало јер, с једне стране, умиру, а са друге бивају прогоњени од непреподобних. Стога се пророк овде моли да избегне надмоћност злих људи. Ова молитва и прозба исходи из уста оних, који ће прихватити еванђелску проповед јер је у оно време, кад је дошао Господ, најмање било преподобних.
Јер се умањише истине од синова људских. Преподобни су сасвим ишчезли; међутим, неке истине је још остало у синовима људским, јер су људи тада о великом и важном говорили само лаж, а о малом и ништавном истину.
(3) Лажи говораше сваки суседу (ближњем) своме. Сваки је изговарао празне речи, тј. обману и лаж. У то време, људи нису обмањивали и извргавали руглу само туђине, него и своје пријатеље (ближње, суседе), јер Давид на овом месту ближњим (суседом) не назива онога ко је близак по месту него (блискога) по особинама природе и воље.
Уста дволична у срцу, ау срцу говораше (зло). Дволичним устима Давид назива дволичног човека, именујући посредством једног дела целину. Подмукао човек дволичним срцем и дволичном мишљу говори оно што је зло и штетно. Унутар себе скрива једну мисао, а изван себе показује другу.
(4) Уништиће Господ cвa уста лукава и језик велеречиви. Често се дешава да оне речи, које садрже жељу, Писмо изражава у будућем времену. Тако је учињено и на овом месту, јер се Давид моли да коначно буде искорењена подмуклост, заједно са онима који се преузносе над ништавнима (малима) и о себи говоре нешто велико. Или, можда, Давид овим речима пророкује о пропасти подмуклих, а да о онима, које је назвао велеречивима, говори у наставку:
(5) Оне који рекоше: Језик наш величаћемо. Бог ће, каже, истребити оне који тако говоре о себи, тј. који размишљају овако: управићемо свој језик ка великим и гордим речима.
Уста су наша у нас; ко нам је Господар! Бог ће истребити и оне који кажу: ми смо господари својих уста и језика. Ко ће нам забранити да изговарамо горде речи? Ко може да спречи нашу велеречивост?
(6) Због страдања сиромаха и уздаха убогих, сад ћу устати, Говори Господ. Сад се мора схватити као тада, тј. у одговарајуће време. Мисао која се изражава овим речима је следећа: „Тада ћу“, каже Христос, „устати из гроба због несреће оних, који услед незнања робују заблуди“, јер се у томе састоји њихово сиромаштво. Неки кажу да се сиромашнима називају некадашњи богаташи, будући да је речено: БоГати осиромашише (Пс. 33; 10). Убогима се називају они који својим рукама зарађују потребну храну. Требало је да такви сиромаси и убоги поверују у Христа, јер су се лишили свог богатства, а радом и трудом својих руку добијају оно што им је неопходно за тело. Називи убогог и сиромашног узимају се без разлике и један уместо другог. Ове речи могу се схватити и другачије, као да Бог каже: „Сада ћу, тј. ускоро ћу устати и осветити се за страдања и уздахе увређених.“ Иако је Давид речи „устаћу“ и „осветићу се“ навео онако, како приличи човеку, морају се схватити онако, како доликује Богу.
Поставићу се у спасење њихово, осмелићу се у њему. Споменувши претходно Христово васкрсење, Давид после тих речи помиње Његово погребење, изменивши поредак и вративши се на Христову крсну смрт. „Ја ћу се“, каже Господ, „поставити, тј. бићу прикован за крст“, који Он овде назива спасењем. Поразивши мучитеља – ђавола копљем и дрветом крста, Господ нам је подарио спасење и потпуну слободу од наше заблуде. Нас, који смо некада били слаби, укрепио је против демона. „Осмелићу се у њему, тј. јавно ћу се показати и целом свету на крсту открити божанствену силу која ‘ се скривала у Мени.“ Наиме, када су Господа подигли на крст, поцепала се храмовна завеса, сунце се помрачило, земља се потресла, камење се распало, а догодила су се и друга чуда. Или се може разумети и овако: „Поставићу сиромашне и убоге у спасење, тј. удостојићу их спасења, а затим ћу смело објавити њихово спасење и открити Своју силу.“
(7) Речи су Господње речи чисте. Пошто је претходно излагао само оно што говори Господ, Давид сада уверава у истинитост речи ; Господњих говорећи да су оне чисте и да им је страна свака лаж.
Сребро ражежено у огњу, очишћено од земље. Речи Божије су, каже, толико чисте и непомешане са обманом и лажи, да су сличне претопљеном сребру, очишћеном од рђе и земље. Да би узвисио чистоту и светлост речи Господњих, Давид у наставку каже:
Претопљено седмоструко. Седмоструко овде означава „више пута“. Оно сребро, које је више пута претопљено, постаје савршено чисто. Тако су, каже, речи истине Божије сличне сребру које је више пута претопљено у пећи.
(8) Ти, Господе, сачуваћеш нас и одбранићеш нас од рода овога и до века. Речи Господе, сачуваћеш нас постављене су уместо речи „Господе, сачувај нас од оних који се споља наоружавају против нас“ а речи одбранићеш нас уместо речи “ одбрани нас од оних, који нас нападају изнутра“. Другим речима, пророк се овде моли да нас Бог сачува од видљивих и одбрани од невидљивих непријатеља. Или се пак речи сачуваћеш нас односе на садашњи нараштај, а речи одбранићеш нас на будући нараштај злих људи. Ове речи су се оправдале јер је вера оних, који су прихватили еванђелску проповед, остала непобеђена од тадашњих прогонитеља, као што ће и у векове бити непобедива. Њу нису могли да победе нити Јелини, који су отворено војевали против вере, нити јеретици који су потајно смишљали лукавства против ње.
Наоколо безбожници ходе. Са свих страна окружују нас безбожници, покушавајући да потисну и да победе веру у Христа. Тако поступају незнабошци и цареви – прогонитељи. Јеретици такође ходају унаоколо, јер божанствено Писмо не разумеју у правом смислу, него у изопаченим и лажним умовањима и тумачењима.
По висини Твојој умножио си старање за синове људске. Ти си, Господе, узневши се на крст, показао велико старање за људски род, због којег си и пострадао. Ово би се, можда, могло разумети и овако: Ти си, Господе, узневши се на небеса у дан Вазнесења, био милосрдан према људима, јер си ниспослао Духа Светога, Који их просветљује и руководи еванђелском проповеди.
НАПОМЕНЕ:
- У српском преводу: По висини Tвojoj постарао се јеси за синове људске, прим. прев.