СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 108
За крај, псалам Давидов
Садржај
Овај псалам изображава страдања Христова и будуће казне Јуде и јудејског (јеврејског) народа. Мора се рећи да се све оно, што се у овом псалму изговара у виду жеље, изговара пророчки. На пример: и ђаво нека стане десно од њега речено је уместо: „стаде“. Наиме, Псалмопојац не жели да се све то догоди, и само предсказује оно што ће се десити услед његове злобе. На исти начин треба разумети и остале сличне изразе, као што су следећи: нека уз њих буду клеветници и нека се не удаљују од њих, и када им се буде судило нека буду осуђени. (7) Ако Те призову у невољи, нека им се и то уброји у грех, као опомена за оно у чему су они сагрешили. Нека њихови дани буду малобројни (8) да би током живота видели како је други приграбио достојанство које они нису искупили на доличан начин. Затим истреби и њих саме, да би несрећа прешла и на њихово потомство, да би синови њихови осиромашили, жене остале удовице (9), да би синови, привучени и изложени насиљу, понели казну за преступе отаца.
(1) Боже, хвалу моју не прећути. Бог прославља Сина у свим црквама Христовим, које су свуда поникле и заблистале. Због тога Христос каже Оцу: „Иако је Јуда који Ме издао спречавао Моју хвалу,Ти Ме похвали и посведочи о Мом божанству, којем Јуда није веровао, због чега Ме и издао.“
(2) Јер уста грешничка и уста лукавога отворише се на мене. Уста грешничка, тј. уста ђавола, јер је он уистину грешник. Уста лукавога, тј. уста Јудина, јер су и један и други говорили против Христа.
(4) Уместо да ме воле, оклеветаше ме… (5) и поставише против мене зла уместо добра. Постоје речи љубави и постоје речи мржње, као и речи које не изражавају ни једно ни друго. Јуда Му је ласкао као Учитељу и чинило се да је преваром успео да изда Учитеља.
(6) Постави на њега грешника. Грешник је сам сатана, изумитељ греха. Речено је постави уместо биће постављен. На кога мисли када каже на њега, ако не на издајника Јуду? И ђаво нек стане сдесна од њега. И код Захарије је речено: Показа ми Господ Исуса, великог јереја, који стајаше пред ангелом Господњим, и сатану који му стајаше с десне стране да би Му се успротивио (Зах. 3; 1 – према Септуагинти).
(7) Када му се буде судило, нека изађе осуђен, тј. нека на будућем суду нема ниједну реч којом би се оправдао. И молитва његова да буде на грех. Некима и сама молитва бива на грех: такви су незнабошци, који се моле идолима или творевини; такви су Јевреји, који молитву Богу не приносе кроз Исуса; такви су и јеретици, који се моле непостојећем Богу (несуштом Богу, грч. Θεω ουκ οντι). Осим тога, молитва бива на грех и онима, који се моле са гневом или са житејским помислима, или се пак моле дволично.
(8) Нека дани његови буду малобројни. Убрзо након издаје, он се обесио, ишчезао и више се није појављивао. И епископство (достојанство) његово нека узмедруги. Овде говори о Матеју, јер је он, као праведан, прибројан апостолима.
(9) Нека синови његови буду сирочад. Синови су његове помисли које су постале сирочад, јер су се лишиле благодати Христове. Жена је његова душа, која је постала удовица, јер је због безакоња отпала од Христа.
(10) Покренути синови његови нека се преселе и нека просе. Његове помисли, које смо назвали синовима, отпале су од Христа и преселиле се у среброљубље, због чега су почеле да пружају руке према сребру, као да просе милостињу.
(14) Да се спомене безакоње (грех) отаца његових пред Господом, тј. грех самог народа, јер се издајнику придружује и безакони народ. Безакоњем отаца назива се убијање пророка, према ономе што је рекао Господ: Сва крв праведна која је проливена од Авеља до пророка Захарије, искаће се од рода овога (Мт. 23; 35 и Лк. 11; 51). Грех матере његове да се не очисти. Под мајком овог безбожног народа подразумевај ону лукаву синагогу, која је много пута преогорчила Господа.
(15) Нека буду свагда пред Господом, и да уништи са земље спомен њихов. Бог увек види сва њихова безакоња, и не сматра да су достојни било какве милости, ни он, ни сви они који нису поверовали. Не мислећи само на Јуду, Псалмопојац је рекао у множини: спомен њихов. Другачије протумачено, под њима можемо подразумевати и Јудине очеве, који су га родили за издају. То су сребрњаци, који су га на то подстакли, сатана, који је најпре у његове срце положио мисао о издаји, као и кнежеви који су поседовали мудрост овога века и о којима је Павле рекао: Да су познали, не би Господа славе разапели (1. Кор. 2; 8). Да унишпш са земље спомен њихов. Мисли или на спомен самог Јуде, или на оне кнежеве који су устали против Христа, јер за њихов спомен није остало ни семена.
(16) Јер се не сетише дa учине милост. Није хтео, каже, да прихвати милост коју је Отац подарио свим људима, а не само њима, заблуделим овцама Израиљевим, јер је учине речено уместо „прихвате“.
И прогањаше човека убогог u сиромаха. Мисли на Самог Господа, Који богат будући, нас ради осиромаши, да би се ми Његовим сиромаштвом обогатили (2. Кор. 8; 9). И потиштеног срцем да Га убију, тј. ожалошћеног, јер се ражалостио видевши њихову пропаст. Настојао је, дакле, да убије Њега, Који се због њих жалостио.
(17) И заволе проклетство… (18) u обуче проклетство као одело. Будући да су престали да Ме благосиљају него Ме свакодневно проклињу (а Јевреји то чине до дана данашњег), на њима ће се испунити све што је предсказано. Иуђе као вода у утробу његову. Огрезли су у несреће, не само оне које их окружују споља, него и у оне унутрашње. И као уље у кости његове, зато што уље дуго задржава своју влажност. Псалмопојац под тим подразумева својства несрећа, при чему вода означава њихову многобројност а уље њихову дуготрајност. Тим несрећама ће се каже, као одећом оденути и као појасом опасати.
(20) Ово је плата од Господа онима који ме клеветају и који говоре зло против душе моје. Такве ће плодове убрати они, који су Ме омрзнули и издајник који им је послужио. Будући да су за Њега говорили да се противи Богу и да руши Закон, правилно је рекао: који Ме клеветају.
(21) А Ти Господе, Господе, учини са Мном милост ради Твог Имена. То Владика Христос говори по Својој човечијој природи, јер је испунио све људско, осим греха. Родио се по природним законима, односно од жене, што је својствено природи, Међутим, родио се од Дјеве, што је натприродно. Био је повијен у пелене, обрезан и храњен млеком. Приносио је жртве, постио, био гладан, жедан и умарао се. У светим еванђељима се увек изображава и како се моли. Тако и овде, по човечијој природи, призива Божију помоћ.
(22) Избави ме, јер сам сиромах и убог. У светим еванђељима налазимо да је Он то уистину рекао. Полазећи на страдање, Он каже: Сад је душа моја узбуђена, и шта да кажем? Оче, спаси ме од часа овога; али зато дођох за час овај (Јн. 12; 27).
(23) Као сенка кад се склони, ишчезох. Слично сенци кад се склони, прихватио сам крај живота; живео сам слично скакавцу којег носи ветар, немајући ни Свог града, ни села, ни дома, него прелазећи из места у место, бежећи у планине а понекад и у пустињу.
(25) Видевши ме, климаху главама својим. Подразумева оне који су, видевши Га на крсту, говорили: Ти који храм разваљујеш… спаси Самога Себе (Мт. 27; 40).
(27) И нека познају да је oвo рука Tвoja. Под рукама овде подразумева дела, која је починио васкрснувши Себе из мртвих.
(28) Проклињаће они, а Ти ћеш благосиљати, они који устају на ме нек се посраме. Већ су посрамљени, јер више немају ни свештеника, ни жртве, ни свештенство, ни реч Божију, како каже пророк Осија (в. Ос. 3; 4). Слуга Tвoj обрадоваће се. И ово нас наводи да разумемо у истом смислу,јер Павле каже: Себе је понизио узевши обличје слуге (Филипљ. 2; 7). Тако говори и Исаија: Саздао ме је од утробе материне да сам Му слуга (Ис. 49; 5). И Он Сам каже у еванђељима: Син Човечији није дошао да Му служе него да служи (Мт. 20; 28).
(29) Нека се клеветници моји обуку у срамоту. Какву срамоту не носе Јевреји? Виде да је њихово светилиште срушено до темеља, а да се гробу Онога, Којем су се ругали и Којег су разапели сви клањају, и да се свуда умножавају Његове славне цркве.
(30) Исповедаћу се Господу веома устима мојим. Исповедање изражава благодарност, какву Син узноси устима народа. И усред многих хвалићу Га, јер се устима Цркве узноси похвала Оцу.