СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 105
Алилуја
Садржај
У овом псалму набрајају се грехови првог народа, што показује због чега је Израиљ био одбачен. Њихови грехови су следећи: као прво, (7) преогорчише улазећи у мору Црвеноме, говорећи: Зар не беше гробова у Египту, него нас изведе овде да нас погубиш (2. Мојс. 14; 11);као друго, (14) кушаху Бога у пуспшњи (безводној земљи); као треће, (16) разгневише Мојсеја у околу (логору) као четврто, (19) направише телца у Хориву; као пето, (24) понизише земљу жељену (и обећану): као шесто, (28) служише службу Велфегору; као седмо, (32) разгневише Га на води спорења; као осмо, (34) не истребише народе које им рече Господ, него су почели да се поклањају идолима и да своју децу приносе на жртву.
(1) Исповедајте u хвалите Господа, јер је добар… (3) Блажени који чувају суд (прави), јер су достојни да казују силе Господње једино они, који испуњавају оно, што је Бог одредио у Писмима, поступајући у свему са расуђивањем и по разуму и имајући свагда пред очима суд Божији. Они сасвим природно чине правду (досл. они су извршитељи, посленици правде, грч. ποιηται δικαιοσυνης), јер на делу испуњавају оно што је праведно.
(4) Помени нас, Господе, у благовољењу народа Твога. Овде се већ појављују Јевреји, који моле да и они постану причасници спасења какво је даровано незнабошцима.
(17) Покри вода мучитеље њихове, тј. оне који су их мучили, јер онај, који је изашао из мора и помешао се са Израиљцима, није више био мећу мучитељима него међу онима, који су поверовали.
(12) И повероваше речима Његовим, и певаше хвали Његовој. Када су се, по благовољењу Божијем, сабрали морски таласи, одмах су поверовали и отпојали Богу песму (хвалу), која је записана у Књизи Издаска (тј. у 2. књизи Мојсејевој), а затим све то заборавили. И певаше хвали Његовој када су ликујући изашли са Маријом, говорећи: Певајте Господу, јер се славно прослави (2. Мојс. 15; 21).
(14) И кушаху Бога у безводној земљи. Речено је: И кушаше Бога у безводној земљи, јер су разгневили Бога убрзо након преласка кроз Црвено море.
(20) И променише славу своју за подобије телца који траву једе. Њихова слава био је Бог; Њега су напустили и поклонили се телету.
(24) И понизише земљу жељену (и обећану). То је пета кривица, после Црвеног мора, пустиње, вређања Мојсеја и телета на Хориву, јер су уходе, осим Исуса Навина и Халева, сина Јефонијиног, рђаво говорили о (обећаној) земљи, а тиме одвраћали и остале.
(25) И роптаху у шаторима својим, кад су се уходе вратили и почели да изопачују мишљење Израиљаца.
(28) И служише службу Велфегору. То је амонитски идол, којег Јелини називају Кронос.
(30) И устаде Финес и умилостиви, када је Мадијанку убио заједно са развратником. Ова реч нас поучава томе, колико пред Богом може да учини побожност једног јединог човека.
(39) И блудничише у својим подухватима. То нам показују Књига о судијама и Књиге о царевима, односно, показују нам да су Израиљци, ради свог уразумљења у разна времена потпадали под власт разних иноплемених народа: Моаваца, Амонићана, Амаликићана, Мадијанаца.
(41) И овладаше њима мрзитељи њихови. Вавилоњани и Асиријци владали су над Израиљем због његових безакоња.
(43) Много пута их је избавио, а они Га прегорчише у савету своме. Бог је по Свом човекољубљу био снисходљив према њима, али су Га они приморали да се покаже као строг. Бог је поново спасао народ, као Спаситељ, али су они пропали, сами себе погубљујући погубним делима. Речено је: много пута, слично ономе што се каже на другом месту: Колико пута хтедох да саберем чеда твоја (Лк. 13; 34). Исто тако су и речи: Понизише се у безакоњима својим сличне следећим: не хтедосте (Лк. 13; 34). Кажњавајући их ради уразумљења, Бог је показивао човекољубље, али су Му они узвраћали непријатељским поступцима.
(46) И даде ux у сажаљење свима, који их заробише. Говорећи ово, мисли на Кира који их је ослободио из ропства, а такође и на Дарија и Артаксеркса, који су дали новац за изградњу храма.