СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 104
Алилуја („Хвалите Господа“)
Садржај
Алилуја значи „похвала Невидљивом“. Каже да тим речима Господа хвале ангели, као што га херувими хвале речима: свет, свет, свет. И то су предали Свети Оци, који су и сами слушали ангелско појање, као што је Исаија слушао појање серафима. „Алилуја“ се разлаже на следећи начин: „Ал“ Бог, „ил“ – крепки (снажни), „уја“ силни, моћни.
(1) Исповедајте се Господу, u призивајте Име Његово, објавите у народима дела Његова. У овом псалму, Дух Свети заповеда апостолима да новом народу, пореклом од незнабожаца, открију сва чуда која је Господ сатворио у време Свог доласка.
(3) Хвалите се Именом светим Његовим, јер хвала и слава доликује онима, који казују силу Божију. Нека се радује срце оних, који траже Господа. Поучава томе, колика је корист од исповедања. Ако, каже, будете тражили Бога, осетићете радост у уму а ваша глава ће се утврдити и прославити.
(5) Спомињите чудеса Његова која је учинио. Под тим подразумева божанствена знамења која је сатворио (учинио) како кроз Своје јављање у Новом Завету, тако и у Старом, кроз Мојсеја и свете који су живели пре њега, јер су и они много чудотворили именом Сина Божијег. Заповеда да проповедници ових чудеса, поред чуда које је Спаситељ савршио у Новом Завету, и то предају неупућеним незнабошцима. Осим тога, заповедите да се, као царски закони, чува и то да су Његова уста судила и у Старом и у Новом Завету. Чуда Његова[1] и судове уста Његових. Чудима овде назива чудотворства која је извршио, као што је ходање по мору, васкрсење мртвих и остало, а судовима уста Његових назива или речи којима је истеривао демоне, или заповести Новог Завета.
(6) Семе Авраамово, слуге Његове, синови Јаковљеви, изабрани Његови. И ове речи су упућене апостолима, и њихов смисао је следећи: ви, као синови Авраамови и слуге Његове, синови Јаковљеви и изабрани Његови (јер вас је Он изабрао), објавите у народима да је (7) Он Господ Бог наш.
(13) И прођоше из народа у народ, од Вавилоњана до Филистејаца.
(14) И због њих обличи цара – Авимелеха због увреде Сарре.
(15) Не дотичите се помазаника Мојих. Помазаници су Авраам и њему слични, јер су удостојени да у виђењима прозру јављање Бога Логоса.
(16) И призва глад на земљу. Према домостроју је допустио да настане глад и да они, који су због ње дошли у Египат и ту се умножили, као свој посед приме Обећану земљу. Сваку набавку хлеба укиде. Услед дејствовања гнева Божијег, током времена глади обично се дешава да људи, и када једу хлеб, не бивају њиме укрепљени.
(19) Док не дође Реч Његова. Под тим подразумева испуњење сна. Због тога, каже, што сам страдао и оплакивао свој живот који је био у опасности све дотле, док није настало време да се сан испуни.
(22) Да научи кнезове његове као себе. То је слично ономе, што је речено: А шта значе, није ли од Бога (1. Мојс. 40; 8)? Наиме, он (Јосиф) фараону не би протумачио сан, да му Бог није подарио могућност да их разуме.
(23) И уђе Израиљ у Египат, и Јаков се настани у земљи Хамовој. Синови Нојеви су Сим, Хам и Јафет, а син Хамов – Ханаан; син Ханаанов је Мизраим, што се тумачи као Египат (Мисир), и по њему је земља добила име. Кад је Јаков дошао у Египат, вероватно да је тада Хам, Мизраимов деда, живео у Египту, док је Ханаан живео у Палестини. Под именом Израиља и Јакова, који су ушли у Египат, подразумевају се и њихов деца, јер Седамдесет душа беше… кад сиђоше у Египат, каже Писмо (5. Мојс. 10; 22). И Јаков се настани у земљи Хамовој. Хам је родио Ханаана, а Ханаан Мизраима, и ово име се тумачи као „Египат“. Због тога Египат и назива земљом Хамовом, као земљу која припада Хамовом унуку.
(24) И узрасте (Господ) народ Свој веома, тако да фараон који није знао Јосифа, каже: „Ево, овај народ сада постаде многобројан, и силнији је од нас (2. Мојс. 1; 89). Они, међутим, не би постали тако силни од брзог увећања њиховог броја, да нису уживали Јосифову заштиту и благонаклоност фараона.
(25) Преокрену срце (Хамово) да омрзну народ Његов. Услед поштовања које су им указивали Египћани, Израиљци су пали у исто идолопоклонство. Бог је стога устројио да их Египћани омрзну и да им наметну најтеже послове; То се догодило зато, да би озлојеђени Израиљци притекли Богу, и обећање које је дато Аврааму лако се могло испунити.
(26) Посла Мојсеја, слугу Свога, итд, јер је само Мојсеју и Аарону открио (27) речи знамења како да воду претворе у крв и да сатворе остала чуда.
(28) Посла таму и помрачи. Египћани су оставили Творца и почели да служе творевини; Он их је зато посредством творевине и казнио, односно посредством ваздуха, ватре, земље и воде.
(29) Претвори воде њихове у крв. Није се изменила само боја воде, него и својства њеног укуса, тако да су у њој угинуле све врсте риба.
НАПОМЕНЕ:
- У српском преводу: Дивоте Његове, прим. прев.