ЗЕМЉА НЕДОЂИЈА
СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ
ТРЕЋА НОЋ СУЂЕЊА
између уторника и среде
Ове ноћи Спасо Спасовић изгледао је врло изнурен, лица потамнела, косе разбарушене. Неочешљана коса падала му је у нереду на чело и слепе очи.
Председник: Спасо Спасовић?
Спасо: На служби, господине пуковниче.
Председник: Што си тако неочешљан?
Спасо: Чешљам се прстима господине пуковниче.
Општи смех.
Председник: Пред нама је протокол ислеђења над тобом у Београду. Сећаш ли се свега што си тада одговарао?
Спасо: Савршено.
Предсеник: Чувај се противречности. Кажи нам у којој си се чети борио?
Спасо: У чети мајора Кесеровића.
Председник: На Руднику?
Спасо: Не, на Копаонику.
Председник: Је ли истина да си ти спасао живот једног немачког капетана и двадесет војника, које су твоји људи заробили па хтели стрељати?
Спасо: Истина је господине пуковниче.
Председник: То ти се рачуна у заслугу.
Спасо: Не у моју него мојих српских предака, који заробљене непријатеље нису убијали. Угледао сам се на њих, то је све.
Председник: Као на пример?
Спасо: Као на пример кад је кнез Милош заробио Али Пашу на Дубљу, он га не само није убио него му је повратио опљачкано оружје и одело, нахранио њега и његове војнике и дао му пратњу да га пребаце преко Дрине у Босну.
Председник: Кад је то било?
Спасо: 1815 године. То је само један од безбројних примера. Тако су чинили и краљ Стеван Дечански и цар Душан пре 600 година. Тога се ми држимо и дан данас када се нико од наших непријатеља не држи тога витешког правила.
Гестаповац шкрипну зубима.
Председник: Је ли истина да си ти помогао поручнику Нешку Недићу да побегне са Бањице?
Спасо: Ја сам био очевидац Нешковог бекства преко жица, али му нисам ничим помогао, нити је тај лавовски човек потребовао ичију помоћ.
Председник: Када су немачки стражари у истом оном логору тукли једног комунисту, ти си викао на стражаре и бранио комунисту. Како си ти као националист могао бранити комунисту?
Спасо: Ја сам као човек а не као националист бранио човека а не комунисту. У Америци се строго кажњава и ко псе бије и мучи.
Гестаповац (бесно): И ми Немци кажњавамо онога ко мучи невине животиње. Али ти и онај комунист гори сте скотови од паса. Разумеш ли?
Спасо: Не разумем, господине оберштурмбандфирере.
Гестаповац (са стегнутом песницом): Разумећеш!
Председник: У овом протоколу пише о једној Другој твојој дрскости. Када је командир логора на Сајмишту – да, но пре свега, ти си са Бањице преведен на Сајмиште, је ли тако?
Спасо: Тако је.
Председник: Када је дакле командант логора на Сајмишту наређивао Србима да се морају ваљати по песку без престанка по неколико сати, ти си се унео у лице наредбодавцу и викнуо: Ви сте, господине, непријатељ не само Бога и српског народа него и Вашег немачког народа, када оваква нечовештва чините. Знајте, рекао си, да ће због Ваших недела сав немачки народ љуто страдати.
Спасо: Тако је било, господине пуковниче. Још сам и теже али заслужене прекоре учинио.
У том разјарени Гестаповац скочи до Спасе и ошамари га по једном образу. Спасо посрну. Но брзо му окрете и други образ: Гестаповац га удари и по другом. Спасо опет посрну на другу страну.
Спасо (усправљен): Тако, сад смо у равнотежи!
Председник (љутито Гестаповцу): Оставимо такве начине. Ја не могу даље. Испитујте Ви, господине судијо.
Први судија: Хајдмо даље. Када си пуштен са Сајмишта зашто ниси отишао у своје место него опет у шуму?
Спасо: Зато што је и моје место било што и Сајмиште.
Први судија: Отишао си у Босну, је ли?
Спасо: Тачно.
Први судија: Тамо си у једном селу код Бјељине сазвао збор муслимана и саветовао им, да не помажу Немце и католике усташе, јер је, рекао си, њихова сила привремена, а Срби ће опет бити што су и били. Је ли тако?
Спасо: Тако онда, тако и сада мислим и говорим.
Први судија: По чему су босански муслимани тако блиски Србима?
Спасо: По многом и многом. Нису они нека народносна мањина него само верска. Чак и по вери су нам ближи од неких хришћанских секата, а несравњено ближи од свих крштених агностика, материјалиста и атеиста.
Први судија: У Босни си напао са својим четницима на једну немачку комору и отео храну?
Спасо: Али се не тврди да сам икога ошамарио, још мање убио. А храну сам отео од отимача и повратио сопственицима, гладним сељацима.
Први судија: У неколико градова у окупираној Србији издала је била немачка војна команда наредбу општинским властима да отворе јавна блудилишта за немачке војнике. Ти си се ненадлежно уплео у ову ствар и растурао си летак, у коме си претио да ћеш убити сваку Српкињу која оде у те јавне куће. Тиме си осујетио једну санитарну меру немачке Врховне команде. Шта на ово одговараш?
Спасо: Поступио сам потпуно надлежно и као српски ратник и као хришћанин. Држао сам се принципа, да нико не може продати своје тело људима а да не прода своју душу ђаволу.
Први судија: А шта се то тебе тицало?
Спасо: Тицао ме се веома образ и част прослављене српске мајке, сестре и девојке. Зато сам и отишао у гору да браним живот и правду и образ свога народа. То би свакако и Ви учинили у сличним приликама, господине подпуковниче?
Први судија: Не знам шта би ја чинио… Но ти си овде на испиту а не ја. Још си оптужен што си са својим бандитима заустављао на друмовима немачке камионе испуњене српским дечацима. По наредби Врховне команде требало је све беспослене дечаке српске хватати и слати на рад у Рајх. Ти си нашим војницима одузимао оружје а дечаке пуштао да иду својим кућама. Још си свуда по селима саветовао чобанима да се држе даље од друмова, да их не би Немци ухватили и одвели. Је ли тако било?
Спасо: Сасвим тако. То сам чинио и по савести и по наређењу мојих старешина. Но зато треба да ми благодарите а не да ме судите.
Први судија: Како то?
Спасо: Ја сам тиме спасавао и част Немаца. Турци су исто тако одводили српске дечаке и стварали од њих јаничаре, вековно страшило Европе. Мени је тешко падало то што један од водећих народа хришћанског света у двадесетом веку понавља недело сурових Турака из прошлих времена.
Гестаповац: Ти сравњујеш Немце с Турцима, и тиме као хоћеш да нас вређаш. Међутим ја то не сматрам за увреду. Јер су Турци једна господарска раса као и ми Немци. Разлика је само у томе што су Турци господарска раса сада у одступању док су Немци господарска раса у наступању.
Спасо: Због тога су свакако и писали неки посматрачи да ће ваша национал-социјалистичка странка одбацив хришћанство прихватити барјак Мухамедов, испуштен из ослабелих турских руку. Још и да ће можда та странка прогласити у Немачкој Ислам као државну веру.
Гестаповац: А шта ти о томе мислиш?
Спасо: Ја мислим да турско господарење припада прошлости, немачко господарење тренутној садашњости, а Христово господарење будућности и – вечности.
Гестаповац (гневно): На вешала или у лудницу са њим!
Те ноћи између уторника и среде, стрељано је још 25 робова из бараке број 99.