Тог истог дана др Адлер је позван у Берлин. Тамо је и умро, не зна се како. Пред смрт предао је својој жени један завежљај папира. У том завежљају налазио се и протокол о суђењу Спаси Спасовићу. Рекао је својој супрузи: „Овде је истина о најмилијем човеку кога сам имао срећу да познам у животу“. То су његове речи. И препоручио је госпођи Адлер да тај протокол по свршетку рата преда неком Србину, пријатељу Спасином.
Тајна пак покрива даљу судбу капетана Спасе Спасовића. Неки говоре, да је убијен од истог оног свирепог Гестаповца; други опет да је доживео 1945. годину и повратио се у српске планине да продужи борбу за слободу свога народа. Али постоји и мишљење, да се он замонашио и да као монах живи у неком манастиру.
Но како је да је, извесно је да ни смрт ни људи немају власти над Спасом Спасовићем.