ЗЕМЉА НЕДОЂИЈА
СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ
ГЛАВА ШЕСТА
Велика догма
Неразум нас сатре, Господе Боже наш. Од неразума њива се Твоја покри коровом, и семе Твоје у опасности је да буде угушено. Похитај, Господе, и спаси усев Твој, док није коров превладао.
Што више знају синови човечији, то мање разумеју. Претоварени су знањима о дубинама морским и висинама небеским, али упоредо са знањима расте и њихово неразумевање. Мало мало па ће све знати а ништа разумети. А најмање Тебе и себе.
Отргоше се од Тебе, Врховног Разума, па с гордошћу и злобом против Тебе кренуше на познање дела Твојих.
Због њихове надмености и злобе Ти си се склонио с пута, те нигде у васиони да Те сретну. А где год не сретну Тебе, сретају архипротивника Твога, који хитро попуњава место које Ти упразниш.
– Мешајте, људи, само мешајте! шапће им архипротивник Твој. Једите са дрвета добра и зла. Никакво јело није добро док се са злом не помеша. Помешајте и бићете богови. – Тако их учи архипротивник Твој.
Развели су се са Твојим разумом, па не разумеју, да грам зла отрује товар добра. Јер отров је отров, узели га на суво или попили у акову воде. У оба случаја отроваће се и умреће. И ко ће их повратити у живот осим Тебе, Господаре живота?
Дух преваре улио се у синове царства, па као пијани посрћу на лево или на десно. Сви – једноруки!
Богати су знањем о стварима и фактима, али им умакло познање истине, Због тога ткају потку без основе, као паук паучину на ветру.
А духу преваре то чини радост, као увек сваки неразум, неред и хаос.
Приближи се Господе и сустигни оне што беже од Тебе. Уразуми их док нису направили хаос од козмоса у себи и изван себе, у целом свету.
Изнемоћале душе хришћанске траже религију без догми. Више воле плићину крај својих ногу где се лако види дно, и ситне рибице и жабе и змије на дну. Боје се дубина језерских, а још више дубина Божијих. Заборавили су реч Господњу риболовцима: Идите у дубину!
Како то да материјалисти и безбожници прописују своје догме, сурове и круте као челик, а назови хришћани непе да држе божанске догме своје вере? Говоре: Тешке су и неразумљиве и непрактичне! Као да Бог треба да се управља према разуму људском, оплићалом и огрубелом, а не људи према разуму Божијем, према Логосу, према Логици Небеској.
Жале се: Какав практичан значај има, на пример, догма о божанској Тројици у јединству?
Нема ни једне хришћанске догме, која није практична и у животу применљива. Без догме о светој Тројици у јединству све су људске психологије и педагогике и социологије погрешне. Све ове науке обновио је Христос објавом догме о Светој Тројици у јединству.
Троје је што сведочи на небу, и троје је што сведочи на земљи, каже јеванђелист Христов св. Јован.
На небу су Отац, Син и Дух Свети, – један Бог; на земљи, у души људској разум, срце и воља – један човек.
Ове три силе или способности душевне чине сву садржину душе људске, тј. сила мисаона, сила осећајна и сила делателна. Ако су те три силе душе подједнако и хармонично развијене, онда је душа људска тројична и једна, као што је тројичан и Један Бог на небесима. У том случају човек је заиста образ Божији, жива микроскопска слика Божија на земљи! И у таквом је човеку мир и снага и радост. Ако ли је пак једна сила душевна развијена несразмерно с друге две, онда је та душа тројична али не једна него подељена, дисхармонична, без мира, снаге и радости. Тражи а не зна шта тражи. Уствари она тражи себе, целину себе, целост своју. Оне прве душе су целе а ове друге фрагментарне. Оне прве су образ Свете Тројице у јединству, а ове друге образ несвете Тројице у нејединству, било индијске Тримурти, где Брама и Вишна зидају а Шива руши, било пак египатске, где су Озирис, Изис и Хорус у крвавој завади. Кад су богови такви, какви су тек људи? Тројство су, али не у јединству. Тројство су али не свето. Рат у души, који гони у рат с људима. Разбијено огледало, у коме свети и тројични Бог не може да види своје лице. Музика су, али не симфонија него џез.
* * *
Ко је разоритељ Свете Тројице у својој души? Интелектуалист, који је сав у напрегнутим мислима али са утупљеним осећањима и закржљалом вољом. Но зато су и мисли његове погрешне, пошто нису орошене љубављу нити оправдане јаком вољом за добро делање.
Ко је разоритељ Свете Тројице у себи?
Сентименталист, који је сав у осећајима, али за кога људи говоре: осетљив је преко мере, али без разума и воље.
Ко је још разоритељ Свете Тројице у себи?
Активист, голијат, боксер, гладијатор, који је сав у силно развијеној вољи, али без осећаја и саосећаја као и без јасне светиљке разума.
Све је свето у Светој Тројици: Свети Отац, Свети Син и Свети Дух. Следствено и у тројичној души људској треба да је све свето: свети ум, свето срце, света воља. Отуда и у друштву људи: света љубав, свети брак, света породица, свето друштво, свети народ.
Кад ће синови човечији почети васпитавати своју душу и уређивати своје друштво на овој врховној догми о светој Тројици и јединству? Гле, васпитати на старо српском језику значи хранити, питати. Кад ће дакле почети хранити душе своје Светом Тројицом?
Ову милу и интимну тајну Божијега бића, открио је син Божији својим верним; бацио је бисер пред – људе. Да би откровењем ове тајне објаснио људима и истинитог Бога и нормалног човека.
Кад ће почети, питамо се? Но већ су почели многи. То су светитељи Божији. То су они који се Светим Духом очистише, и светом љубављу окадише, и светим делима окитише, те тако посташе живи храмови Бога или обиталиште Свете Тројице. Не називају ли се они тако и у књигама староставним? И није ли таквима обећано вечно царовање, не у Земљи Недођији него у Небесном Царству Христовоме?
Зверски људи, са искиданом тројицом у себи, зверски цареви „ни по милости Божијој ни по вољи народној“ воде и водиће рат против Свете Тројице. Али је речено и проречено, да ће „свеци Вишњега преузети царство, и држаће царство на вијек и до вијека“. И још поновљено: „А царство и власт и величанство царско под свијем небом даће се народу светаца Вишњега, и његово ће царство бити вјечно царство, и све ће власти њему служити и слушати га“ (Данило, 7, 18, 27; 17, 14).
Упркос свих бура и ваљака то царство нечујно расте и само расте, и у миру и у рату. И сили тога царства не може одолети ни свет ни пакао. Јер једино то царство није Земља Недођија.