О, капљице сјајна, што на ружу паде,
Којим путем стиже: од куда и каде?
– Сад сам ето пала из муњиног жара,
Млада сам ка зора, као време стара,
У пари се дизах из нечистог блата,
Из облака спуштах чиста и опрата,
У оку се блистах тужних удовица
И квасих рукаве многих сиротица,
Пчеле су ме пиле, у мед уносиле,
А дубоке реке мору односиле,
О гранама висих, на друмови лежах
И пожаре гасих, и у ветру бежах,
Бех у сваком пићу и у сваком јелу,
На језику жедном и знојавом челу,
На огњу се суших а у леду спавах,
Свуд безбрижно себе судбини предавах,
Неком живот вратих, неком смрт донесох,
Куд ме Бог упути, тамо се и несох.
Болесни ме траже да утоле боле,
У Паклу ме желе, у Рају ме воле.