ПЕСМЕ МОЛИТВЕНЕ

СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ

 

ЧИЈИ СМО

Камен земљу пита: знадеш ли ти чији смо?
– Не знам, земља рече, хтедох тебе питат?
Звезда сунцу шапну: докле ћемо скитат?
Ти ми још не каза: одкуд смо и чији смо?
– Сестро, сјајна звездо, како ћу ја знати?
Баш сам о том тебе мислило питати.

Потоци жуборе коритима чистим
И дебеле реке издисају пару,
Зачуђени себи са питањем истим
О свом праизвору, о свом господару.
И певају птице, и лептири лете
Са незнањем двојним: почетка и мете.

Само прави вођа – Он познаје путе,
А вођени њиме тек слуте ил ћуте.
Миријаде слепих за окатим ходе,
Корачају, пужу, лете или броде.
Човек испред свега, Бог испред човека
По мери разума, од века до века.