Карај, карај, Боже, али и поштеди,
Карај нас и мучи, ал по малој мери,
Не дај гневу твоме да милост победи,
Знамо да смо грешни и слаби у вери,
Знамо да Бог бије оног кога воли,
Карај нас, ал гледај – како боли, боли.
Крај спаљене куће сирочад се мрзну,
Надуо се пако да сав свет помори,
Над покланом децом скамењене мајке
То су твоја деца, ти их све сотвори.
Знамо да Бог бије оног кога воли,
Карај нас, ал слушај, – како боли, боли.
Ти и без нас можеш, ми без тебе никад,
Ал нас нестане ли, смејаће се пако:
– Гле, и Бог погреши, погуби што створи!
О, забрани Боже, да не буде тако.
Знамо да Бог бије оног кога воли.
Карај нас ал мери – како боли, боли.