За љубав мене ти с неба сиђе
Да скинеш таму са душе моје,
Да овцу вратиш са крива пута
Небесној паши да је приведеш
Где љубав храни анђелско стадо.
А ја шта теби за све то дадо?
Ништа, баш ништа.
Ништа, баш ништа.
За љубав мене ти се потруди
Кроз оштар камен и густо трње,
И знојав беше, гладан и жедан
Да мене спасеш од зверских зуба,
Да ме убројиш у твоје стадо.
А ја шта теби за све то дадо?
Ништа, баш ништа,
Ништа, баш ништа.
За љубав мене тебе пљуваше,
Мукама љутим горко мучише,
Ноктима светло лице параше,
Руке везаше, косе чупаше,
Бичем шибаше тело ти младо.
А ја шта теби за све то дадо?
Ништа, баш ништа,
Ништа, баш ништа.
За мене венац ти трнов несе
И смрт на крсту страшну поднесе
И сву крв изли да ме окупаш,
Прљаву овцу, да ме убелиш.
Све муке за ме претрпе радо.
А ја шта теби за све то дадо?
Ништа, баш ништа,
Ништа, баш ништа.