О прогресу људи сањају и зборе
Па друмове праве боље него стари
И разводе воду и топлу и хладну,
И светлост и пару и атомску снагу,
И летећа кола – неслућена чуда
Ал на рачун знања – Одкуда и Куда.
Наши стари бише у вештини прости,
Ралицом ораше, и светлише лучем,
Путоваше пешке или на коњима,
Једоше из чанка, пише из бунара,
Ал знадоше јасно Одкуда и Куда,
Бојаше се Бога и Божијег суда.
На крилима вере летеше у небо
И столећа прошла прозираше духом,
И ценише јасно шта под небом бива:
Зашто овом ‘вако а оном онако.
Паћеници телом ал духом богати
– Где потомци могу с њима се равнати?
Ретко коме судба два дарује царства
Пролазно и вечно, земно и небесно,
Кано Милутину и Јустинијану,
Но на избор ставља једно или друго:
Првима ће рећи: примили сте плате,
А другим: уђите у вечне палате.