КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ
СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ
37
Данас држимо помен умрлима. О Боже колико је живих међу умрлима и колико мртвих међу живима. Ти једини знаш, Ти бројиш, Ти цениш. Опрости све и спаси све. Нека милост Твоја Господе превазиђе све грехе и срамоте наше.
Шта је човек? Врхови од класја како Јов рече које рука Божија сече. Шта остаје? Слама. Шта се односи невидљивом руком? Клас. Твоја душа Господе тело је земљино. Свако узима своје при деоби, тело земља, душу Господ. Знање је наше равно незнању у оба случаја, и кад гледамо жива и кад гледамо мртва. Ништа не знамо подједнако, нити шта је жив нити шта је мртав. Жив спрема славу за мртвог. То је труд живота, кад умре слава пропада. Жив спрема мираз за мртвог, то је брига живота. Када умре мираз прима непозната удовица. Жив спрема дворе и чардаке, кад умре сви се виде у дворима и чардацима осим њега и његових. Жив спрема чифлике и тимаре, кад умре тапије од чифлика и тимара носе злотвори његови. Жив спрема синовима наслеђе и уживање, кад умре наслеђе наслеђују несродни и уживање уживају несродни.
Где су круне? У сметлишту. Где су бисери? У пепелу. Где су части и почасти? У искиданим жицама и проваљеним тимпанима. Где је сјај лица и очију? У надулости образа и у тамнини двеју празних рупчага. Где је чар округлина и облина тела? У црвињаку и витоперном гаду неисказаном. Где су миле груди које су се надимале од љубави? У кртичњаку под копитама магараца. Где су руке скупље од злата што су услуживале госте? То су сад суви штапови под точковима кола. Где су хитре ноге што су хитале да одбране правду? Ено их под мравињаком где се ћути о правди и о неправди. Где су весеља веселих? Где је песма распеваних? Где је хука силних? Где је бука надувених? Где је рика и вика плаћених и потплаћених? То ће знати боље од твоје главе твоји табани када нагазе на суве костуре њихове јер ће их убости и зајаукати. Где су цареви Господе? Питај њихове слуге. Где су богаташи Господе? Питај просјаке. Где су лепотице? Питај црве и глисте.
Баш смо ништа пред Богом, Господе Боже наш, баш смо ништа. Ничемо и сушимо се као трава. Као безводни облак разбијамо се. Као цвеће у врту венемо. Као дим и пара извијамо се и ишчезавамо. Као сватови долазимо и пролазимо. Као звуци свирале гласимо се и замукнемо. Као путник коме је дато да викне: "Добро јутро", али је ускраћено да каже: "Добро вече". Као песма коју песник декламује па наједном прекине. Баш смо ништа Господе Боже наш, ништа и ништа и ништа. Но зато Ти си све и сва. Сва је пуноћа у Теби. Сва радост у Теби. Ако хоћеш Господе помилуј и спаси нас. Амин.