КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ
СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ
34
Гости смо и путници у овом свету. То је основна стварност нашег живота; то је библијска опомена људима од почетка до краја.
Гости смо за трпезом Домаћина Бога. Путници смо на стазама преко имања Божјега. Никад Домаћин Бог од по четка времена није имао тако безобразне госте за својом трпезом од Западњака. Нити је икад преко Његовог имања пролазио пустошнији караван.
Од кад се сунце показало на небесном своду као символ Бога и као часовник времена, људи и народи Божји носили су два фењера пред собом на путу кроз овај живот. Први и предњи фењер представљао је веру, а други иза њега разум. То је био правилан и природан поредак од почетка па све до западњачке епохе нашег времена. Прво вера, па разум. Западњаци су тај ток преврнули и обрнули, и гурнули су напред фењер свога разума, а тргли фењер вере Божје у позадину. Тај неприродни обрт произвео је небивалу дрскост гостију за трпезом Домаћина Бога и проузроковао небивалу пустош на свима њивама Божјим на земној планети.
Ако не вјерујете, не ћете ни разумјети, викао је ве лики пророк Исаија Израиљцима (Ис. 7, 9). Другим речи ма: пустите напред фењер Божји нека светли на путу, а позади њега уздигните фењерче вашега разума. Не чините обратно, да не останете у тами. Јер, фењерче вашега разума добија светлост од фењера вере Божје, као месец од сунца. Хоће ли сијати месец без сунца? Да ли би икад ико сазнао да постоји месец, када га не би видео у светлости позајмљеиој од сунца? Никад и нико. Ко верује, тај и разуме.
Због тога је рекао пророк говорећи Богу: Во свјетје твојем узрим свијет. У Твојој светлости, Боже, видимо светлост.
Без Твоје светлости Боже, сви наши жижци остају не упаљени. Без Твога сунца сви мозгови људски остају нео светљени, храпави месеци. Када пак вером у Тебе, у Твоја откривења, у Твоје речи, савете, заповести и упуте, осветлимо свет и живот, онда тек у тој светлости може наш разум да дејствује, може да мери, броји, разликује, описује, појима. У светлости сунца једино ми разликујемо бисер од песка; тако у светлости Твојој разликујемо добро од зла, истину од лажи.
Вера је старија од разума. Дете годинама живи вером у речи својих родитеља. А родитељи га неће обманути. Пред својим небесним Родитељем људи су деца увек и за навек. Због тога је вера за људе неопходна и пресудна кроз цео живот. И нема тог узраста и зрелости, ни учености, нити знаности, где би човек могао рећи, е, сад ми није више потребно вођство Божје.
Шта помажу очи, кад сунца не би било? Да ли би могле ишта видети, ишта разазнати? У мраку се човек боље сналази пипањем рукама и ногама, него ли гледањем очи ма. Тако и без светлости вере Божје разум људски ништа не види и ништа не разазнаје.
Како ништа не разумеју они који су одбацили веру у Бога и Божје откривење! Нека је то најшколованији Европејац са товарима успутних имања, ипак он ништа не разуме. Он има мање разума, него и ма који нехришћанин у Индији или у Китају. Јер, и код нехришћана увек се на пред ставља фењер вере, па онда фењер човечјег разума. Кад задњи точкови дођу место предњих, кола ће се искривити и преврнути.
Шта је вера? То је знање Божје предано људима од самога Бога. У светлости тога Божјег знања и наша знања постају сигурна и корисна. Без вере наша знања су врло опасна, по живот и срећу човечанства. То показује западна стварност.
Због тога, поставите правилно оба фењера, која су вам дата од Бога, (јер и вера и разум су од Бога), напред фењер вере, а за њим фењер разума. У светлости вере Божје, светлост нашег разума је блага и мила и привлачна, док је без вере сурова и одбојна и ужасна и убитачна. За памтите и говорите својима: ако не верујете, нећете ни разумети. Напред фењер Божји, за њим фењер човечји. Тај поредак водио је људе мудрости и снази и срећи. Докле васиона траје, тај поредак важиће као једини правилан. Амин.