ДУХОВНЕ ПОУКЕ
СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ
ПОКЛОЊЕЊЕ ХРИСТУ ПО ВАЗНЕСЕЊУ
Неки тајновици Божји докучили су, шта се догађало на небесима између Вазнесења Господа нашег и Спаса Исуса Христа и Духовдана.
Њима је давно било од Бога да виде оно што је другима било недоступно. Они, дакле, веле да су се у те дане од Вазнесења Господњег до Сошествија Духа Светога на апостоле анђелске војске по чину и реду поклањале Господу Исусу, који је крвљу својом пречистом опрао род људски од греха и смрћу својом умртвио смрт, и силаском у ад, опленио сатану, и Васкресенијем својим посведочио васкресеније свих својих верних и Вазнесенијем отворио и показао пут у Царство Небесно. И тако, дакле, девет чинова анђелских по реду из дана у дан и у својим миријадама миријади клањали су се Христу Победиоцу и то:
• првог дана по Вазнесењу - Свети Престоли
• другог дана по Вазнесењу - Света Начала
• трећи дан по Вазнесењу - Свете силе
• четвртог дана по Вазнесењу - Света Господства
• петог дана по Вазнесењу - Свете Власи
• шестог дана по Вазнесењу - Свети Серафими
• седмог дана по Вазнесењу - Херувими
• осмог дана по Вазнесењу - Свети архангели
• деветог дана по вазнесењу - Свети анђели.
Дакле, девет дана - девет чина анђелских, а десетог дана Сошествије Св. Духа.
Шта сам научила од Господа мога
Својим рођењем научио ме је Господ Исус препорођењу. Морам се, дакле, поново родити и препородити, да би се удостојила бити његова и у његовом царству.
Својим крштењем научио ме је Он неопходности мога очишћења. Крштењем сам се очистила од прастарих прародитељских греха. Али сам грешила и после крштења. И од тих греха морам се очистити. Чиме – кад нема другог крштења (осим мучеништва) него Покајањем. Као што сваки дан перем тело водом, тако морам свако дан прати и умивати душу покајањем, молитвом и сузама.
Својим Преображењем научио ме је Он, да се и ја морам преображавати више и више, као што свети апостол Павле говори: „Ми же вси откровени лицем славу Господњу взирајушча, в тој же образ преобразујемсја от слави во славу јакоже от Господња Духа“ (Кор. 3,18). Својим страдањем научио ме је Господ стрпљењу и јунаштву на путу мога страдања. Кад га удараху, Он не удари; кад га пљуваху, Он не попљува никога; кад му се ругаху, Он ћуташе; кад га клеветаше Чивути пред Пилатом, Он не одговараше; кад Му ставише трнов венац на главу и крв му обли лице, Он опет ћуташе; кад га распеше, Он трпљеше. Христе мој, даруј ми бар хиљадити део Твога стрпљења.
Својим Васкрсенијем научио ме је Господ мој, да се морам с Божјом помоћи потрудити да још у овом животу васкрснем душом, да бих у дан онај, у Дан Суда васкрснута била и телом и душом, и била „чедо васкресенија“ и „кћи видела“, а не таме.
Својим Вазнесенијем научио ме је Господ, да ми је права и вечна отаџбина на небесима; због тога се морам стално и строго и правилно спремати за ту своју отаџбину, то јест, за повратак миломе и светоме Оцу мојему из туђине, као онај блудни син.
Исусе мој, све добро моје, помози ми да ову науку утврдим и извршим. Амин