ДУХОВНЕ ПОУКЕ

СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ

ХИГИЈЕНА ДУШЕ

Под хигијеном се разуме наука о телесном здрављу или још јасније речено: наука о томе како да се предупреде болести тела. Хигијена тела само је слика хигијене душе. Па уколико је душа важнија од тела, утолико је и хигијена душе важнија од хигијене тела.
У свакој хигијени телесној истичу се три главне потребе, без којих тело не може бити здраво. То су: светлост, ваздух, храна. И у хигијени душевној три су главне потребе, без којих душа не може бити здрава. То су: Бог, молитва, реч Божја.
Бог је за душу оно што је светлост за тело.
Молитва је за душу оно што је ваздух за тело.
Реч Божја је за душу оно што је храна за тело.

 

Светлост душе

Бог је светлост душе. Што је душа више изложена тој светлости, то је здравија, веселија, снажнија. Бог је разумна светлост, која гледа и види све тварискроз. Бог гледа и види све мисли људске, све жеље, све намере.
Бог гледа. Кад је човек свестан тога, да Бог гледа, он се онда стиди лудих мисли, грешних жеља, неправедних намера. Тако се појављује у човеку страх Божји, који чисти душу. Почетак мудрости - страх Господњи.
Бог гледа. Његово гледање јасније је од Сунца. Не може се од његовог погледа ништа сакрити. Па и на шта крити? Крити од Бога значи - трулити. Учитељи науке о телесном здрављу саветују болешљиве људе да се што више сунчају. Да би светлост сунчана што више продрла у тело и сагорела разне отрове у њему. Православна наука одувек саветује људима, да отворе душу своју Богу, да је разголите и да је сунчају пред Богом и од Бога. Од светлости Божје, сагорева у души све што је болесно, све што је нечисто и грешно.

Бог гледа. Ако си науман слагати, сети се, да Бог гледа.
Бог гледа. Ако си се решио отети или запалити, или отровати, или убити, сети се, Бог гледа.
Бог гледа. Ако се радујеш туђем злу, или ако си немилостив према беднима, сети се: Бог гледа.
Бог гледа. Ако се у тебе јавила пожуда прељубна или среброљубива, знај да Бог гледа.
Бог гледа. Увек мисли о томе. Ма шта смишљао, или желео, или намеравао, сети се, да Бог гледа. Од тог погледа не бежи, него сву своју душу изложи томе вечноме гледању. И оно ће сагорети у теби све грехе твоје и нечистоте твоје у самоме почетку.
Тако ће душа твоја бити здрава. Она ће се стално купати у светлости Божанској. И биће топла од те светлости божанске, те ће у њој као на доброј земљи рађати сваки божански усев. А божански је усев онај, који се не плаши светлости Божјег гледања, него му се радује и тражи га, и повија се за њим, као сунцокрет за Сунцем.

 

Ваздух душе

То је молитва Богу. Оним темпом којим дишемо треба и да се молимо Богу. Тако су дисале молитвом најсветије и најсавршеније душе. А ти док не дођеш до овог савршенства, вежбај се у што чешћој молитви. Господ је заповедио ученицима Својим, да се моле непрестано (Лука, 18,1; 21,36). И прави његови ученици одувек су дисали молитвом.

Док је дете у утроби матере своје, оно не дише, а чим се роди, оно почиње дисати. Док се год човек душевно не роди од Христа, он не дише молитвом, нити осећа потребу у молитви. А чим се духовни роди, он почне дисати молитвом. А без молитве не може да живи, као ни тело без ваздуха.

Исто тако, дете у утроби матере своје девет месеци живи без светлости и не осећа потребу у светлости. а чим се роди, оно осећа светлост и потребује светлост. Тако и човек духовно нерођен, непрепорођен, не осећа потребу за светлошћу Божјом, нити осећа ту светлост, мада га она обасјава и греје. А кад се човек духовно роди од Христа, он не може да живи без светлости Божје. Он осећа непрестано гледање Божје и отуда има страх Божји, који га чисти.

По науци о бројевима, број девет означава претпоследњи број, а десет последњи. Девет месеци проведених у мраку материне утробе без светлости и дисања, означава оне људе, који већину свога века проведу без божанске светлости и молитвеног дисања. Број десет означава последње време живота људског на земљи. Ко се и у то време пред крај живота освести, покаје и приђе Христу, тај ипак осети светлост божанског гледања и сласт молитвеног дисања.

 

Храна душе

Рекао је Господ: Не живи човјек о самом хлебу, но о свакој ријечи која излази из уста Божјих (Мат. 4,4). Хлебом се храни тело, речју душа Божја. Од свих јела у свету хлеб је најздравија храна за тело. О самом хлебу може живети тело човечије, а душа може живети о самој речи Божјој. Под речју Божјом разуме се ова наука Божја, откривена људима кроз Господа Исуса Христа. Краће речено: под речју Божјом разуме се сам Господ Исус Христос а да је Он та реч Божја којом се душа храни, сам је Он потврдио кад је рекао: Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овога хлеба живјеће вавијек (Јов. 6,51).

Они који хране своје тело разним посластицама, покваре тело своје и падају у разне болести. Тако исто и они, који хране душу своју разним посластицама лажних теорија и филозофија, покваре душу своју и падају у разне болести. Једна потпуно здрава и потпуно довољна храна за душу човекову јесте Господ Исус Христос, превечна Реч Божја, оваплоћена од Свете Деве Марије и у свету јављена као Богочовек. Од те хране душа се никада не може прејести, ма колико јела. И та храна не само да никога не уболешћује, него она лечи од свих болештина.

И тако, дакле, хигијена душе захтева три главна услова: Бога, молитву и Реч Божју, што чини: светлост, ваздух и храну душевну свакога православног хришћанина.

 

СПАСЕЊЕ ДУШЕ

Када се много народа беше сабрало око Господа нашег Исуса Христа, рече Господ реч ову: Шта користи човеку ако и цео свет задобије, а душу своју изгуби? И још рече и ову реч: Шта може дати човек у откуп душе своје? То значи, да душа човечја има већу цену од целога света видљивога. А кад човек душу изгуби, онда чиме је може платити, чиме је може поново купити? Ничим у свету. Ни цели свет да да не може купити изгубљену душу. Блажен онај ко ово зна и ко чува душу своју као највеће благо своје. Блажен онај ко сваки дан стражари над душом својом и не допушта, да му се душа нимало не оштети. Јер ко душу спасе, спасиће све; а ко душу изгуби, изгубиће све.

У једној малој вароши живео велики богаташ. Живео је у малој и трошној кући. Није хтео правити нову кућу, него је своје благо штедео и чувао. Али се догоди једне вечери те се његова кућа запали и изгори. А он скочи из постеље, па онако необучен брзо потражи своје сачувано благо и искочи из куће. Кућа се његова сва претвори у пепео, али он нимало за њом не зажали. Него са својим благом пресели се у велики град и у том великом граду направи красан двор и тамо продужи живети весело и безбрижно.
Шта означава ова прича? Мала варош означава овај свет, у коме људи као гости живе кратко време. Мала и трошна кућа означава тело човечије, дом душе човечје. Богаташ означава разумног хришћанина, који је чуо и разумео и у срце метнуо ове Христове речи: Шта помаже човеку ако и цео свет задобије, а душу своју изгуби? Велико благо богаташево означава богату душу разумног хришћанина, који се целог века труди, да по закону Христовом живи и да нагомила у души све оне добродетељи, које сијају јаче од злата и сребра и драгог камења. То духовно злато и сребро, то велико благо духовно јесу: вера и нада у Бога, и љубав према Богу, молитвеност и милост и доброта и мир и братољубље и кротост и чистота. Шта означава пожар куће? Означава смрт телесну. Изненадни пожар у ноћи означава изненадну смрт телесну, којој ни један смртник не зна дана ни часа. Буђење богаташа од сна у часу пожара и пресељење у велики град означава ослобођење душе од тела у часу смрти и пресељење у други свет. Велики град означава вечно царство Христово, у коме живе само ангели и праведници. Красан двор у великом граду означава обиталиште сваке праведне душе у ономе свету, у царству вечном и бесмртном.

Прича је ова јасна и поука је красна. Ко има уши да чује, нека чује. Нека се нико не нада у овај пролазни век, који хитро пролази као облак што га ветар гони од Пелистера до Облакова. Нека се нико не поноси телом својим, јер је свако тело човечје трошна кућа, коју смрт дана - сутра претвара у пепео. Но нека сваки хришћанин и хришћанка непрестано мисли о души својој, о том једином благу, које се може спасти од смрти и пропасти. А ко о души својој мисли, тај слуша Христове речи и извршује Његове заповести. Томе Христос благи помаже, непрестано помаже. И бди над њим као мајка над дететом у колевци. И храни га и поји Духом Својим Светим дан и ноћ. И даје му Анђела хранитеља да га чува на свим путевима живота, и да му у часу смрти узме душу и однесе у небеско царство.
Богу нашем слава и хвала. Амин.