ДУХОВНЕ ПОУКЕ
СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ
НАРОДНИ ПРОГРАМ
Држати се доброте. Злоба више кошта него доброта.
Живети у миру. Парница више кошта, него измирење. Бољи је мршав мир од дебеле парнице.
Украђено вратити. Док год се украђена ствар не врати, уноси страх у душу и несрећу у кућу.
Криво не сведочити. Крива клетва – мршава жетва, болест у кући и раздор међу браћом.
Поштено се владати, па се добру надати. Поштено владање отклања страдање. Богу благодарити. Ко благодари на малом, добиће и више.
Смрти се сећати и у вечни живот надати.
ОЧЕ НАШ
Хришћанине, кад изречеш ове речи: Оче наш, тим признајеш да је твој Отац небески у исто време и Отац твога слуге и надничара и болесног суседа и самртника, јер ти је заповеђено од Сина Божјега, врховног откривача истине о Богу и о људима, да кажеш Оче наш, а не Оче мој. Две мисли и два осећања. Прва мисао: очинство Божје; друга мисао: братство синова Божјих. Прво осећање: синовска љубав према Оцу; друго осећање: братска љубав према браћи. Из ове две основне и велике мисли и из ова два основна и велика осећања произилазе дела и односи угодни Оцу и угодни браћи. Ако ти, хришћанине, будеш свакога часа држао у своме уму оне две основне и велике мисли и свакога часа стражио над срцем својим да се у њему не охладе она два основна и велика осећања, сва ће твоја дела бити добра и чиста као што је добра и чиста вода што тече из доброг и бистрог извора. И твој цео живот биће као песма, која ће се благогласно слагати са песмом браће твоје око тебе. Тако ће онда друштво људско бити уређено најбоље и најидеалније што се замислити и пожелети може. Ако ли ти читаш Оче наш, а о Богу као Оцу не мислиш, и своје суседе сматраш туђинцима, сва ће твоја дела бити наопака, твој пут биће Каинов пут, твој живот мутна вода из мутна извора, твој свршетак као Јудин свршетак. Зовеш ли се пак хришћанином, а Оче наш уопште и не читаш, онда си као путник на мору без компаса и без поларне звезде - на бури у тами, у очајању, с изгубљеним сазнањем, одакле, како и камо путујеш.
КАКО ЧОВЕК ПОСТАЈЕ НЕЧОВЕК
Чувени сликар Леонардо да Винчи годинама је радио знаменити " Тајну Вечеру ". Тражио је лица која би му могла послужити за модел Христа и за ликове апостола. Тако је за лик Христов нашао једног младог човека, чије је лице сијало лепотом, достојанством и невиношћу. После је постепено налазио изразите примерке за сваког појединца. Али за Јуду дуго се мучио да нађе међу људима подесно лице. Шетајући у гомили народа, најзад он угледа једног човека, одвратна изгледа, сурова погледа и у свему ружна и одбојна. Права маска свих порока. Он га позове у свој атеље и каже му зашто га је позвао. Човек се загледа у већ насликан лик Христов и дуго је нетремице гледао, док му сузе не потекоше из очију. Зачуђен сликар упита га, зашто плаче, а он одговори:
Како не бих плакао? Пре пет година ја сам ти послужио за лик Христов, а сад хоћеш да ти послужим за лик Јудин.
О НАРОДНОМ СРПСКОМ ПОЗДРАВУ И ОТПОЗДРАВУ
– „ПОМОЗИ БОГ“ И „БОГ ТИ ПОМОГАО!“ –
Опште познати и општеупотребљавани поздрав код српског народа јесте: Помози Бог! То је познато. Познато је то чак и странцима. Кад је турски председник долазио у Београд и у Крагујевац, он је поздравио масу народа на станицама, српским поздравом и на српском језику: Помози Бог! Кад је бивши председник чехословачке државе, г. Бенеш посетио нашу престоницу, он је поздравио војску и народ на српском језику са Помози Бог! Истим поздравом поздравио је недавно шеф француских ратника окупљени народ свуда од Београда до Кајмакчалана.
Међутим, искусили смо у више прилика, да се тај класични српски поздрав изобичајава и заборавља код наше омладине. У више прилика при доласку на неку црквену свечаност ми смо поздрављали школску децу са Помози Бог! на што су деца ћутала (јер нису умели да одговоре), или пак одговарала са: Добар дан! и Здраво! И тако доживљавамо једну аномалију, да оно што је код нас добро – странци цене и држе, а ми сами заборављамо и одбацујемо.
Ово непријатно искуство побуђује нас да распишемо свештенству Жичке епархије следеће:
1. Нека се свештеници сами што чешће у сусрету с људима служе овим поздравом: Помози Бог! Нека то нарочито чине кад ословљавају масе и групе народа.
2. Нека свештеници поучавају своје парохијане, а нарочито омладину како сеоску тако и варошку, особито школску, да се служе овим добрим поздравом.
3. Нека свештеници, вероучитељи приме ово к срцу и науче ђаке, да на поздрав: Помози Бог! одговарају: Бог ти помогао!
Тамо где световна лица предају веронауку, нека надлежни пароси упознају их са овим нашим расписом и подејствују, да се и они потруде у овој ствари у истом правцу.