ДУХОВНЕ ПОУКЕ
СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ
ТАЈАНСТВЕНЕ ПРИЧЕ
ПРИЧА О ЛУЦИФЕРУ
Кад је Луцифер падао с небеса у поноре Пакла, чуо се за њим глас: "Дрветом ћеш оборити, но дрветом ћеш оборен бити". Он је то чуо и - заборавио. Јер он беше оглупио и постао забораван чим од Бога отпаде. И време је пролазило. А Луцифер се непрестано напрезао, да се сети оних речи, које је чуо при своме паду, али никако се није могао сетити. И због тога спопаде га велика мука. Једном се он увуче у змију и преваром наведе Еву, да окуси од плода са Дрвета познања добра и зла. И Ева окуси насупрот Божјој заповести; окуси она, па даде и Адаму, те и он окуси.. за преступ заповести Божје, следоваше прогонство из Раја. Обрадова се томе Луцифер веома, јер он нема друге радости осим злурадости. И у том часу падоше му на памет оне речи, које чу при своме паду са неба, али не све него само прва половина. Сети се он да је чуо за собом речи: "Дрветом ћеш оборити", но даљих речи није се могао сетити.
И време је пролазило. А Луцифер се непрестано напрезао, да се сети и осталих речи, које беше чуо при своме паду, али никако се није могао сетити. Јер он беше оглупио и постао забораван чим од Бога отпаде. И због тога га спопадоше велике муке. Кад Јевреји Христа на смрт осудише и на дрвени Крст распеше, Луцифер се веома обрадова, јер он нема друге радости осим злурадости. Али у том тренутку изненада се сети и оних других речи, којих се вековима хтеде сетити: "Дрветом ћеш оборен бити". Сетивши се тих речи спопаде га мука и страх неописан, и он одскочи од крсног Дрвета као од огња и побеже у Ад дрхтећи. Сва његова адовска војска сабра се око њега и поче га питати за узрок толиког страха. Али он не могаше ни речи изустити. У том се Господ појави у аду и разори Ад. Тако се обистинише обе речи: "Дрветом ћеш оборити, но Дрветом ћеш и оборен бити".
ПРИЧА О КОБНОМ ПЕТЛУ
Нека стара жена имала испуњеног петла, онако како се мртве птице пуне. Држала га је у кући као лепи украс и сваки њен посетилац дивио се лепом испуњеном петлу. Једног дана хтела је жена почистити своју кућу и проветрити сав намештај. Зато изнесе све ствари на двориште па и свог омиљеног петла. У то време орлови су кружили у небесним висинама и бодро гледали по земљи, е да би што год угледали за јело. Кад угледају петла у дворишту њих неколико устреме се да га ухвате. Но побију се међу собом и два-три од њих падну мртви, а неколико других задобију теже или лакше ране. Ипак један велики орао успе да слети до петла,, ухвати га у своје оштре канџе и победоносно одлети у висине небеске. Кад се осамио у небеским висинама и осетио сигуран, он кљуном удари у тело петлово, да би се напио вруће крви и најео слатког меса. Али у кљуну извуче из утробе петлове памук уместо срца или џигерице. Зачуди се орао томе веома, па поново зари свој кљун у дубине испод перја. Но опет извуче прамен сувог памука, при том још осети да му кљун удари о нешто тврдо што одјекује онако како не одјекују кости. Расрди се орао ужасно, па трећи пут толико удари кљуном у петла, да му кљун прође скроз до друге стране петловог тела и цела му глава утону унутра у мрак. Кад хтеде тргнути главу натраг, не могаше је извући, јер се беше заплела у жицу испуњеног петла. Он напреже сву снагу да извуче главу из петла и тргну једном, двапут, трипут, али је не могаше истргнути. Но, што више трзаше, то се жице већма стезаху око његове главе и врата. Он и даље грчевито трзаше, сада више не мислећи на плен ни на крв ни на месо, нити на петла уопште, "него само да спасе живот свој". Али без успеха. Жице га почеше давити. Онда он отвори своје канџе, да би пустио петла да падне, но и то узалуд. Петао је висио у ваздуху, држећи жицама орлову главу у својој празној памучној шупљини. Није више петао био плен орла, него орао плен петла и то мртвог. Јер од правога петла ту није било ништа до перја. Најзад изнеможе орао од грчевитих трзаја, од страха и гушења, па поче убрзаним лупањем крила по ваздуху, падати к земљи. И паде на земљу онесвешћен. У том притрчаше деца да виде шта је то. Кад видеше, разумеше шта се орлу догодило и почеше се ругати и смејати. Развалише испуњеног петла и ослободише орла од жица. Умирући орао још једном немоћно отвори очи, погледа у висине небеске, погледа у децу око себе, па брзо склопи очи и издахну.
Овај стварни догађај из живота животиња јесте у исто време символичан за живот људи. Шта представља овај догађај? Стара жена је овај свет, који излаже своја блага и насладе пред људе. Људи се отимају с орловским похоти о та блага. У том отимању многи гину, а сви отимачи задобијају ране на души својој. Лажан петао представља лажно благо света, о које се људи отимају. Орао победилац који је другове своје побио и ранио, јесте човек који се докопа светског блага. Његова радост због плена траје мало времена. После кратке радости код њега настаје разочарење, које је неминовно везано за сваку насладу светску. После разочарења долазе заплети у невидљиве жице блага и насладе, које душу човекову гуше док је не угуше. И такав човек гине у страху и ужасу. Његова погибија бива праћена поругом и смехом осталих људи.