Сама књига цару бјеседила:
„Царе Лазо, честито кољено!
Коме ћеш се привољети царству?
Или волиш царству небескоме
Или волиш царству земаљскоме?
Ако волиш царству земаљскоме:
Седлај коње, притежи колане,
Витезови сабље припасујте,
Па у Турке јуриш учините,
Сва ће турска изгинути војска;
Ако л’ волиш царству небескоме:
А ти сакрој на Косову цркву,
Не води јој темељ од мермера,
Већ од чисте свиле и скерлета,
Па причести и нареди војску;
Сва ће твоја изгинути војска,
Ти ћеш кнеже, с њоме погинути“.
А кад царе саслушао рјечи,
Мисли царе мисли свакојаке:
„Мили Боже, што ћу и како ћу?
Коме ћу се приволети царству!
Да или ћу царству небескоме?
Да или ћу царству земаљскоме?
Ако ћу се привољети царству,
Привољети царству земаљскоме,
Земаљско је за малена царство,
А небеско увјек и довјека“.
Цар вољеде царству небескоме
А него ли царству земаљскоме.