Пут ка спасењу
Свети Теофан Затворник
ДЕЛОВАЊЕ НА ВОЉУ
Деца су склона бројним жељама: њих све занима, привлачи и самим тим у њима рађа одређене жеље. Будући неспособно да разликује добро од зла, дете за свим жуди, и све што жели спремно је и да учини. Ако дете препустимо самом себи, оно ће постати неукротиво својевољно. Зато родитељи треба да строго пазе на ову страну душевне активности. Најједноставније средство да је сведемо у прихватљиве оквире састоји се у томе да дете научимо да ништа не чини без одобрења. Стога нека деца, желећи ма шта да учине, прилазе родитељима и питају: „Могу ли да учиним ово или оно?“. Неопходно је, на основу властитог и туђег искуства, децу уверити у то да је за њих веома опасно да без питања задовољавају своје жеље. Штавише, пожељно је да се код деце изгради такав став опрезности, захваљујући коме ће она чак и осећати бојазан пред својом вољом. Овакво расположење свакако је за дете најбоље, и оно се најлакше да очувати у души. Наиме, деца се и иначе често обраћају одраслима са најразличитијим питањима, свесна свога незнања и своје слабости. Потребно је ту праксу подићи на виши ниво и оплеменити је, прогласивши је за закон од кога нема одступања. Природна последица таквог настројења биће савршено послушање и потпуна покорност родитељској, насупрот својој вољи, као и расположење, навика и умеће свесног самоодрицања од многога. Најважнија, пак, последица јесте на искуству утемељено уверење да није добро у свему слушати себе самог. До овога деца најлакше долазе на основу властитог искуства, које потврђује да би много шта што су желела нанело штету њиховом телу и души.
Напоредо са одвикавањем од ослањања искључиво на своју вољу, неопходно је код детета изграђивати навику да чини добро. У том циљу нека сами родитељи пружају истински пример доброг живота својој деци и нека их упознају са људима који се не старају само за насладе и признања околине, него пре свега за спасење своје душе. Деца су склона подражавању. Веома рано она показују способност да „копирају“ мајку или оца, као што подједнако наштимовани инструменти производе истоветан звук. Међутим, напоредо са пружањем примера за подражавање, децу би ваљало подстицати да и сама чине добра дела – најпре заповедањем, а касније подстрекивањем на пружање милостиње, састрадавање, милосрђе, помирљивост и трпељивост. Овоме није тешко научити дете. Прилика има доста, оне се пружају свакога трена, тако да их ваља само погодно искористити. Ако тако поступамо, обликоваћемо у детету вољу настројену на чињење добрих дела и усмерену у целини према добру. Чињење добра такође се учи, као и све друго.