НЕОПХОДНО ЈЕ ДА ДУША ПРЕБИВА У САМОЋИ ДА БИ ЈЕ БОГ ИСПУНИО СВОЈИМ МИРОМ
Бог је створио душу да Му буде стан и храм. Зато је високо цени и не допуштај да се понижава и поводи за нечим што је испод ње. Све твоје жеље нека буду у знаку очекивања те невидљиве Божје посете.
Бог неће посетити душу ако није усредсређена. Он жели да душа буде слободна и од помисли и жеља које уносе у њу немир, а нарочито жели да се човек одрече своје воље. Али се у циљу одрицања не смеју неразмишљено узимати какви строги подвизи, нити се морају тражити поводи да се пострада из љубави према Богу. Докле ће одрицање ићи, одредиће духовни отац који руководи тобом. Слушај га у свему и Бог ће преко њега управљати твоју вољу ономе што је његова воља и што налази да је за тебе корисно.
Никад не чини ништа по својој вољи, него нека у теби чини Бог оно што Он жели од тебе.
Нека твоја воља буде увек слободна од тебе самог, то јест, не жели ништа сам од себе. И ако што зажелиш, нека твоја жеља буде таква да се – испунило све што желиш или не – нимало не жалостиш, него да останеш спокојна духа као да ништа ниси ни желео.
Права слобода и усредсређивање настају кад душа не буде ни умом, ни вољом везана ни за шта на земљи. Ако такву слободну и усредсређену душу понудиш Богу, задивићеш се ономе што ће Он учинити у њој. Даће ти пре свега мир, а мир повлачи за собом све дарове, као што каже Григорије Солунски: „О, дивна усамљености, скривени храме Свевишњег, у коме Бог слуша речи које Му говориш и Сам говори твојој души. О, пустињо и самоћо, у којој је рај. Једино ту даје Бог да Га ко види и говори с њим„.
Идем да видим ту утвару велику (купину која не сагорева), говори Мојсије у пустињи Синајској (II Мојс. 3,3). Ако и ти то желиш, изуј обућу своју, то јест, ослободи душу од интересовања за ма шта земаљско. Не узимај ни новаца, ни штапа кад полазиш на тај пут, као што је заповедио Господ Својим ученицима (ср. Лук. 10,4).
Не моли ништа од овога света и никога не поздрављај на томе путу као што је заповедио Јелисије своме детету и Господ Својим ученицима, него све своје мисли, све своје расположење и сву љубав посвећуј једино Богу.
Остави нека мртви укопавају своје мртваце (Мат. 8,22), а ти иди земљом живих и нека смрт нема места у теби.