Ако би наш зли, лукави, упорни и неуморни у искушавањима непријатељ хтео да те у часу смрти збуни и саблазни каквим привиђењима у облику светлог анђела, стој чврсто у сазнању своје убогости и свога ништавила. Реци му тада храбро и без страха: „Иди, окајани, натраг у своју таму. Нисам ја достојан да имам откровења. Потребно ми је само једно – бескрајна милост Господа мога Исуса Христа, по молитвама и заузимању Пресвете Богородице и свих светих“. Ако би ти се чак по извесним знацима учинило да имаш истинска, од Бога дата виђења, не жури се ни у том случају да им поверујеш, него се брзо повуци у сазнање свога недостојанства и ништавила. Не бој се да ћеш тиме ожалостити Бога, јер Њему нису никада непријатна наша осећања скрушености. Ако су та виђења за тебе неопходна, Бог зна како ће поступити, те да не затвориш пред њима своје очи и опростиће ти што си оклевао да поверујеш да су од Њега. Онај који даје благодат понизнима, не одузима је за дела која они чине из понизности.
То су најчешћа искушења којима нас зли дух напада на самртном часу. Али он искоришћава и сваку другу страст која је самртником владала у току живота и у коју је он најлакше падао. Зли дух се стара да је обнови, како би самртник отишао из овога живота у страсном настројењу што би и одлучило његову вечну судбину. Зато је потребно да се пред почетак те велике битке наоружамо против својих најјачих страсти да ступимо у борбу са њима и да се очистимо од њих, да би олакшали себи победу у последњем часу, који може сваког тренутка наићи. У том смислу Господ саветује свакоме: Војујте на њих докле их не истријебите (I Самуил. 15,18).