Треће искушење у часу смрти јесте сујета, или високо мишљење о себи и уздање у себе и у своја дела.
Никада, а најмање у часу смрти, не допуштај својим мислима да се заустављају на теби и да буду задовољне тобом и твојим делима ма имао добрих дела више неголи сви свети. Нека, напротив, све твоје задовољство буде у Богу и сва нада у Његово милосрђе и у страдања Господа Спаситеља да би се спасао. Унижавај себе у својим очима до последњег даха свог. Иако ти падне на ум које твоје добро дело, мисли о њему да га је Бог учинио помоћу тебе а не ти сам и да је оно од Бога дошло. Склањај се под заклон милосрђа Божјег, али не дозвољавај себи да га очекујеш као неку награду за многе борбе и победе које си одржао.
Нека у теби увек живи спасоносни страх. Признај од срца да би сви твоји напори и подвизи били узалудни и бесплодни да их Бог није узео под своју заштиту и учествовао у њима. На ту милостиву Божју сарадњу положи и сада сву своју наду.
Ако послушаш овај савет, твоји непријатељи неће у часу смрти имати никаквог успеха у својима нападима. И откриће се пред тобом слободан пут из земаљске долине у небесни Јерусалим, жељену твоју домовину.