НЕВИДЉИВА БОРБА
Свети Никодим Агиорит
РАДУЈ СЕ КАДА ТИ СЕ ДАЈЕ ПРИЛИКА ДА УЧИНИШ ДОБРО, ОСОБИТО АКО ЈЕ ТО СКОПЧАНО С ТЕШКОЋАМА
Не избегавај случајеве у којима ти се даје прилика да учиниш добро, него их предусрећи с радошћу и нека ти буду најмилији управо случајеви за које твоје срце није имало нимало наклоности. А до тога ћеш с Божјом помоћу доћи, ако будеш добро упамтио ово:
Прво: Мораш знати да су прилике које ти се указују најпогоднија средства за стицање врлина и да ти их Бог шаље по твојој молитви. Желећи да стекнеш врлину, свакако си се молио да ти је Бог дарује. Молећи за то, ниси се могао молити и о начинима и средствима за њено постизање. Бог пак не даје повода за врлину трпљења без болова и за врлину смирености без подношења понижења и срамоте. Зато ако си се молио да ти Бог дарује те врлине, Он ти шаље одговарајуће случајеве. Шта ти сад радиш кад бежиш и кад се уклањаш од њих? Отклањаш Божју помоћ за коју си се молио и ружиш дар Божји.
Зато одлучи да с радошћу предусрећеш прилике за добродетељи, и утолико радосније уколико више тешкоћа садрже. Јер у тим делима скопчаним с тешкоћама морамо показати већу храброст и већу моралну снагу, а тиме се чини значајан корак на путу врлине што се увек мора и имати за циљ.
Када ти саветујем да се користиш важним случајевима који ти могу помоћи у стицању врлине, не мислим да пропушташ неважне. Не, него се што већма можеш користити и једнима и другима да би непрекидно био заузет чињењем добра. На пример, ваља стрпљиво сносити не само нагли напад и грдњу или чак и ударе, него и презрив поглед и израз лица и заједљиву реч. Потребно је да и у тим ситним случајевима, који могу бити врло чести, показујемо трпљење, јер то непрекидно напрезање подржава нашу снагу и тиме нас јача да се исправно држимо и у важнијим случајевима. Ако пак немарно пропуштамо такве прилике, слабимо своју моралну снагу и чинимо је мање способном за већа дела.
Друго: Учврсти у себи уверење да све што се с нама догађа, догађа се по Божјој вољи и на нашу корист, то јест, да бисмо преко тога добили неки духовни плод. Премда греси не долазе од активне воље Божје, ипак не бивају без пасивне воље Божје која попушта да се падне у грех за уразумљење и смирење. Што се пак тиче мука и страдања, било да она бивају због наших грехова или због злобе других, то их Бог Сам шаље, желећи да се мало помучимо и страдамо, како бисмо стекли врлину коју ћемо свакако и добити ако мирно претрпимо оно што нам Он шаље, што је опет, по другим, скривеним од нас судовима Његовим, несумњиво праведно и благословено.
Будући уверен да сам Бог хоће да претрпиш невољу и тугу, било да оне долазе од злоће других или због твојих неправди, ти већ нећеш мислити и говорити као неки: „Не, то није од Бога, то је неправедно и зло, а Бог неће зло и са одвратношћу гледа на њега и на оне који га чине“. Они тиме хоће да оправдају своју нетрпељивост и изливе гнева и жеље за осветом при сусрету с неправдама које им се наносе, а чине у ствари само то да устају против Божјег опредељења и покушавају да збаце са себе спасоносни крст који им је Бог послао ради њиховог добра, док би Му примањем и кротким ношењем крста несумњиво послужили. А шта добијају? Збацују крст, и не успевају да га збаце; Бога жалосте, а мира и тако не налазе. Напротив, жалости придодају немир и бескорисну раздраженост и чине да њихово стање постаје неиздржљиво. Да су пак све мирно поднели, стекли би Божју наклоност и богато би окусили духовни плод.
Извуци и ти из овога поуку за себе када на тебе наиђу неправедне оптужбе, вређања и напади. Не обраћај пажњу на то како су неправедни они који ти их наносе, него мисли само да је Бог дао да то наиђе на тебе и да ћеш се лишити блага ако будеш нетрпељив, раздражен и немиран. Исто тако, не испитуј зашто ти је Бог баш то послао. Верујеш ли да је Бог увек праведан и милостив? Онда веруј да и у овом случају чини над тобом правду и показује милост, иако Ти не видиш како, а сети се да је Господ рекао за оне који тако чине: Благо онима који не видјеше и вјероваше (Јов. 20,29).
Верујеш ли да се и лично на тебе односе речи Господње: узми крст свој. Ако верујеш, онда га узми. Ето, Господ ти га пружа. Не говори: „Одвећ је тежак“, Бог зна боље меру твоје снаге. Једнима Бог шаље непријатности или жалости које долазе саме од себе и не зависе од људи. Оне се лакше подносе. Другима их шаље преко људи. Та су искушења тежа, особито ако неправда која нам се наноси није ненамерна. Још је теже ако смо тим људима чинили добро. Ако ти баш то пошаље Бог, значи да је тај крст за тебе. Бог види да имаш снаге да га понесеш и то мирно и без роптања. Немој изневерити Божје очекивање.
Богу је угодније да подносимо непријатности које долазе од људске злоће, особито од злоће оних којима смо чинили добро, него непријатности које долазе од околности које су се случајно стекле. Зашто? Зато што прве успешније угушују и искорењују нашу гордост него ове друге. И још зато што је у нашем духовном животу најглавнија ствар покорност вољи Божјој, а ми ту покорност нигде не можемо у толикој мери показати као у таквим случајевима, само ако их кротко подносимо и благодаримо Богу, Који нам их је послао. Тиме показујемо и своју потпуну преданост вољи Божјој и пламену ревност да све у себи саобразимо тој вољи.
То душевно расположење претходи тешким искушењима. Видећи да се то расположење рађа у човеку и желећи да га оснажи, Бог шаље чашу још тежих искушења. Ако их човек кротко и радосно поднесе, увек ће имати у души радосно настројење. Кад то знамо, треба да примимо ту чашу из Божје руке без испитивања зашто нам се она подноси. С дубоком вером ваља да видимо у њој велику љубав Божју према нама и нашем стварном духовном напредовању и да је испијемо радосно до дна, и утолико радије уколико је горча.