НЕВИДЉИВА БОРБА
Свети Никодим Агиорит
О ЗАМКАМА ЗЛОГ ДУХА ПРОТИВ ОНИХ КОЈИ СУ ПОШЛИ ДОБРИМ ПУТЕМ
Ако је пак ко прешао прве тешкоће, зажелео да се ослободи окова греха и приступио покајању одмах, зли дух га не оставља ни ту. Мења само начин борбе, а не и своју злу жељу да кога сломи о камен искушења и погуби. Свети оци упоређују човека који иде путем врлине са ратником на кога лете стреле са свих страна – озго и оздо, здесна и слева, спреда и састраг. Озго долазе мисли о прекомерној тешкоћи духовних напора, оздо мисли да се умање или сасвим напусте ти подвизи из жаљења себе, немара и безбрижности. Здесна – зли дуси бацају човека у искушења и опасности да се заплете у извесна тобож добра предузећа и дела. Слева долазе саблазни које вуку греху. Спреда мисли шта ће бити у будуће. Састраг, сећања на ранија дела и раније догађаје. И све те мисли долазе у душу или споља или изнутра: изнутра преко сећања и уобразиље или непосредним утицајем зла у срцу, споља путем утисака који долазе преко чула. Помагачи злог духа су наше раније грешне навике и падом повређена природа. Имајући толико начина да нам смета, зли дух се нимало не збуњује првим неуспесима и непрестано наваљује час једним, час другим да би спотакао и скренуо с пута слугу Христовог који му се отео из власти.
Када се човек реши да остави и стварно остави рђави пут, први посао злог духа јесте да осигура себи место тако да му нико не смета. А то му полази за руком када успе да наметне човеку мисао да ради сам за себе и да се не обраћа за савет и упутства духовницима којих увек има у Цркви.
Ко се покорава саветима и сва своја спољашња и унутрашња дела поверава духовнику да он о њима расуди, у парохијама парохијским свештеницима, а у манастирима искусним старцима – зао дух му не може приступити. Ма какву сугестију зли дух давао, искусно око одмах запажа куда он циља и упозорава свог духовног сина и тако осујећује сва демонска лукавства.
Ко се одвоји од духовника, неминовно скреће с правог пута. Постоје многе могућности које не изгледају рђаве. Зли дух њих и сугерира. Неискусни новајлија се поводи за њима и пада у клопку у којој га очекују велике опасности па и сама духовна смрт.
Друго што предузима зао дух, јесте да остави човека не само без руководства него и без помоћи. Онај ко намисли да живи духовним животом без савета и руководства, ускоро почиње мислити да му за вођење богоугодног живота није потребна помоћ споља. Зли дух тај прелаз убрзава на тај начин што се извесно време притаји и не напада човека, те се овај охрабри и почне уображавати да је то повољно стање плод његових сопствених напора и узда се само у њих. Кад се и моли за Божју помоћ говори то као кроз зубе, и само зато што тако у молитвенику пише. А кад се помоћ не тражи, она и не долази. И тако човек остаје сам, само са својом снагом. С тим зли дух лако свршава.
Као последица такве самообмане долази да се неки бацају на претеране подвиге који не одговарају ни времену ни њиховој моћи. Снажно узбуђење самопоуздања даје им у први мах моћ да продуже те подвиге за неко време. Затим се снаге истроше и ти људи не могу више издржати ни најумереније подвиге, те их често сасвим напуштају. Други пак, упињући своју снагу све више и више долазе до такве самоуверености да сматрају да им је све у моћи. У том раздраженом стању чине смртоносне кораке: одричу се сасвим хране и томе слично. А све то неприметно удешава зао дух.
Трећи, опет, обманути успесима које приписују себи, дају себи права на разна олакшања. Постоји у животу у који се уноси нешто ново, на пример – покајање, да дани изгледају дуги као месеци, а недеље као године. Од тога зли дух лако уврти у главу ономе који се нешто мало трудио оваква маштања: „Колико сам се већ трудио, колико сам дуго постио, колико ноћи нисам спавао,“ и слично. „Могао бих се мало и одморити“. „Одмори се, шапће зли дух, дај одмора телу, можеш се мало и разонодити“. А чим се неискусни човек с тим сложи, отпочну олакшице за олакшицама, док се најзад не сруши сав поредак живота по Богу и човек се поново спусти на ниво с кога је пошао: почиње поново да живи немарно и безбрижно.
Уосталом, са таквим искушењима као што су: уклањање од руководства, приписивање успеха себи и одлучивање да се подвизи ослабе, зли дух не приступа само у почетку духовног подвига, него чини то и у току целог живота. Из овога можеш закључити да све што радиш треба да радиш по савету духовника, да никад никакве па ни најмање успехе не приписујеш себи, својим силама и своме труду и да избегаваш све врсте претеривања, али и олакшица. Ваља да живиш мирно, али и енергично и живо и да се држиш од светих отаца установљеног реда који си једном завео и кога ти је духовник одредио.