Вера је, свакако, двојака. Јер вера бива од проповеди[1] наиме, слушајући божанске Списе верујемо учењу Светога Духа. Међутим, вера се усавршава делатно верујући свему ономе што је законоположено од стране Христа, поштујући и испуњавајући заповести Онога који нас је обновио; јер онај који не верује по предању Васељенске Цркве, или који својим безаконим делима заједничари са ђаволом, тај је неверник.
А вера је, опет, основ свега чему се надамо, потврда ствари невидивих[2] или непоколебиво и одлучно надање у остварење онога што нам је од стране Бога обећано и онога што смо ми од Њега искали. Прва вера, дакле, припада нашој одлуци, а друга благодатним даровима Светога Духа.
Но, ваља знати да крштењем бива обрезан у нама сваки покривач[3] који од рођења имамо, односно грех, и да њиме постајемо духовни Израиљци и народ Божији.[4]